Наредба за привођење "постаје потерница" у целој Србији

То је предвиђено, поред осталог изменама и допунама Закона о прекршајима из 2014. које су данас ступиле на снагу.

Наиме, наредба суда за привођење осумњиченог до сада је важила само на територији полицијске управе где окривљени или сведок у поступку живе, указао је у изјави за Танјуг портпарол Прекршајног апелационог суда Александар Илић.

"Ако сте живели на Звездари тражила вас је полиција са Звездаре, сада ће МУП имати законску могућност да распише потрагу за лицем за које је суд издао наредбу за довођење и она ће важити на територији целе Републике Србије", указао је Илић напомињући да наредба практично постаје "потерница".

Наредбу за привођење суд може да изда ако се окривљени налази у бекству или постоје друге околности које указују да он очигледно избегава довођење по издатој нареби.

"На основу те наредбе постоји могућност да полиција распише потрагу и онда она важи на територији целе Србије. Када лице буде пронађено, полиција може да га задржи највише 24 часа од часа када је пронађен", навео је Илић.

Појаснио је да те ситуације могу да се јаве ако лице буде приведено у току ноћи или после истека радног времена суда, те да привођење не би било могуће, јер суд не ради. Илић је апеловао на грађане да примају судске позиве јер на тај начин неће ризиковати да их полицијски службеници приводе.

Још једна битна измена Закона о прекршајима се односи на доставу судских писмена.
Наиме, суд више неће слати безброј пута грађанима судска писмена већ ће то уради највише два пута.

"Након другог враћеног неурученог писмена, суд ће преко надлежне полицијске станице тражити потврду пребивалишта. По добијању тог документа суд ће моћи на огласној табли да истакне позив за окривљеног и сматраће се да је позив уредно уручен, а окривљени уредно позван. Због тога је у интересу грађана да примају судске позиве", нагласио је он.

Илић је рекао да је изменама Закона предвиђено и издавање оверене фотокопије прекршајног налога у случају да се изгуби. То ће бити могуће на захтев суда, или лица коме је издат прекршајни налог.

Измене Закона предвиђају и увођење фиксних износа новчаних казни за физичка и одговорна лица и правна лица.

Тај износ се повећава са 1.000 до 50.000 динара за предузетнике, 5.000 до 150.000 динара, а за правна лица од 10.000 до 300.000 динара, указао је Илић.

"То значи да ће скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града и Скупштина града Београда моћи да прописују новчане казне само у фиксном износу и то од минималног износа до половине највишег фиксног износа прописаног Законом", рекао је Илић.

То се, како је навео, суштински односи на проширење употребе прекршајног налога и на друге органе локалне самоуправе, а самим тим ће се изједначити и судска пракса.

Изменама је, такође, предвиђено да ће Прекшајни апелациони суд, ако је већ једном укинуо по жалби одлуку првостепеног прекршајног суда, моћи да доноси мериторну одлуку која ће бити онда коначна, односно правоснажна.

У ту сврху ће, како је рекао Илић, моћи да ако је потребно изведе нове доказе, саслуша странке и одржи јавну расправу.

Закон даје могућност да се убудуће прекршајни налог издаје и у електронској форми, и то ће бити регулисано законом који уређује електронску документацију, напоменуо је Илић.

Такође, од данас, споразум о признању прекршаја може се закључити и доставити суду до доношења првостепене одлуке.

Ова допуна је предложена да се не би створио погрешан утисак да је у поступку закључења споразума о признању прекршаја неопходно да окривљени има браниоца, навео је Илић и истакао да ни у једном прекшајном поступку не постоји обавезна одбрана.