Издато више од 900 енергетских пасоша

Свјетлана Ђокић је рекла новинарима на радионици "Коришћење Централног регистра енергетских пасоша у пракси - искуства и препоруке" да је Централни регистар енергетских пасоша (ЦРЕП) креиран још у мају 2014. године, али да још не постоји законска обавеза за његово коришћење.

"Ресорно министарство заједно са ГИЗ-ом ради на унапређењу овог система како би врло брзо постао обавезан алат за све овлашћене организације и инжењере који се баве енергетском ефикасношћу зграда. ЦРЕП ће омогућити министарствима да формирају националне политике и доносе планове за обнову стамбеног фонда", казала је Ђокић у Привредној комори Србије.

Навела је да постоји законска обавеза да све нове зграде морају да имају енергетски пасош и да буду најмање у енергетском разреду "C".
"Верујемо да ће доћи време када ће то бити важна информација за некретнине на тржишту", истакла је Ђокић.

Шеф Одсека за енергетску ефикасност и грађевинске производе у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Јасминка Павловић је рекла да то министарство заједно са ГИЗ-ом ради на унапређењу правног и институционалног оквира у тој области.

"Надамо се да ћемо имати основу за планирање у будућности, што није могуће ако не знамо шта смо урадили до сада. ЦРЕП је база за доношење одлука за енергетску санацију постојећих зграда", додала је Павловић.

Енергетски пасош садржи податке о енергетском разреду зграде према њеним енергетским својствима одређеним на основу израчунате потребне финалне годишње топлотне енергије за грејање за референтне климатске податке и омогућава поређење зграда с обзиром на њихова енергетска својстава, а морају га имати нове и постојеће зграде које се реконструишу, адаптирају, санирају или енергетски санирају.

Зграде се сврставају у осам енергетских разреда према енергетској скали од "А+" до "G", с тим да "А+" означава енергетски најповољнији, а "G" енергетски најнеповољнији разред.