Илегални старачки домови, опасност по живот људи

Домове за старе отварају људи различитих занимања и степена образовања. За неке је то само добар бизнис, па зарад уштеде у трошковима и веће добити покушавају да заобиђу закон и стандарде. Због тога је, само прошле године, инспекција социјалне заштите затворила 17 илегалних домова и привремено одузела дозволу за рад у три регистрована дома. Увођење лиценци требало би да буде гарант безбедности и квалитета услуге, а рок за предају документације истиче у мају.

У Србији људи углавном одлазе у дом тек када немају други избор. Весна Раичевић се на то одлучила после неколико тешких операција, јер о њој није имао ко да брине.

"Плаћала сам жене које су ме гледале и врло мало сам добијала. То нису биле стручне особе за то. Мени се више исплати у дому, само треба водити рачуна у који дом се иде", објашњава Раичевићева. 

Одавно су домови за старе престали да буду само социјалне установе и све више њих пружа и медицинске услуге.

"Доводе нам се људи са здравственим проблемима и ту нашу социјалну заштиту требало би да дигнемо на виши ниво. Ако би неко у овој држави имао слуха за то, да нам бар тог једног лекара плаћају или на неки други начин да нам помогну јер је много тешка сарадња између домова здравља и приватних установа", каже заступник Удружења приватних домова Радослав Миловановић.

Дешавало се, кажу, да Хитну помоћ чекају по неколико сати али и да им траже надокнаду да би корисника допратили до собе. Приватни домови за многе су недостижни. Чак ни висока цена, међутим, није увек гарант квалитета.

"Оно што нас ремети у том раду је нелојална конкуренција која запошљава хонорарне раднике, не пријављује их, даје ниже цене јер су им трошкови драстично мањи и то је оно чиме се наше удружење превасходно треба прво бавити - да разоткријемо ту нелојану конкуренцију које има на десетине", истиче Миловановић.

Илегални домови су јефтинији. У њихов рад не постоји никакав увид, а власници таквих домова вешто избегавају инспекцију, мењају локације, па им се тешко улази у траг.

"Чујемо често у јавности шта се дешава у тим неким дивљим домовима и ту заиста морају државни органи да поступају на најригорознији начин. Постоје чести проблеми иначе у оквиру државне управе у томе што су често несинхронизоване инспекције", објашњава Владана Јовић из канцеларије Заштитника грађана.

Начелница социјалне инспекције Министарства за рад, борачка и социјална питања Биљана Зекавица каже да би вероватно један од кључних фактора за успешно обављање овог посла било и ажурније поступање правосудног система у погледу свих оних поступака које је инспекција социјалне заштите покретала свих претходних година, а који у највећем броју случајева уопште нису завршени. 

Да би се стало на пут власницима илегалним домова, у Министарству рачунају на савест и сарадњу рођака. У појединим случајевима било је елемената и за њихово кривично гоњење, јер су свесно своје родитеље смештали у илегалне домове, у којима су били и животно угрожени.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом