Фалсификоване новчанице све чешће при готовинском плаћању

Фалсификовани новац који је криминална група штампала у Србији откривен је у државама бивше Југославије и у Румунији, а у Чешкој је прошлог септембра ухапшено двоје осумњичених са 1.300 лажних новчаница од 100 долара.

Пракса је показала да се такве новчанице убацују у легалне токове приликом плаћања у готовини, а да се избегава замена у мењачницама.

Фалсификовање захтева учешће већег броја људи почев од организатора и финансијера, преко специјалисте штампарске и графичке струке, до кријумчара и дистрибутера.

Дејан Растовић из СБПОК-а каже да је најтеже фалсификаторима да дођу до квалитетног папира и да ураде припрему за штампу тих новчаница.

"Ако је квалитет новчанице добар онда не може тај папир да се нађе на тржишту, ако је квалитет новчаница слаб или лош онда могу да се користе разне врсте папира које могу да се нађу у слободној продаји", каже Растовић.  

Према подацима Народне банке Србије, прошле године је откривено готово 5.700 фалсификованих динара. Готово 37 одсто су новчанице од 2.000 динара, 30 одсто су апоени од 500 динара, а свака четврта новчаница која је фалсификована, била је у апоену од 1.000 динара.

У истом периоду, откривено је готово 2.600 лажних долара и евра.

"Највише се исплати да се штампају они апоени који могу да прођу. Нема правила, фалсификује се евро од 500, 100, 50, 20, 10. Фалсификују се динари од 1.000, 500, 2.000; долари од 100 - чак је било да су се фалсификовале и кованице", истиче Растовић.

Цена фалсификованих новчаница на илегалном тржишту зависи од квалитета израде и броја посредника. За једну лажну новчаницу плаћа се од 10, па и до 30 одсто њене номиналне вредности.