Тумачи знаковног језика – сигурност за особе оштећеног слуха

Од десете године Зорица Петковић живи у потпуној тишини. Говор је сачувала читањем књига, али се ипак често тешко споразумева са околином. У Чачку је 120 глувих особа и далеко већи број оних које имају мања оштећења слуха. Помоћ тумача потребна им је да би осетили сигурност, добили праву информацију у јавним установама, нарочито судству и здравству.

"То је толико битно да има ко нама да објасни шта каже доктор, шта је у питању, шта нас боли, када треба да препише терапију, тако да је све то нама од суштинског значаја", истиче Зорица Петковић, председница Међуопштинског удружења глувих и наглувих у Чачку.

Преко преводилачког сервиса помоћ тумача свакодневно затражи више особа оштећеног слуха и говора. Ненад Продановић је једини преводилац у Чачку са сертификатом тумача за знаковни језик, који им је увек на располагању. Ипак, проблема понекад има.

"Ако се закаже више прегледа истог дана за више лица, а то буде на различитим местима, онда проблем настаје, ја просто не могу физички да будем присутан свугде. Много би било лакше да је више тумача или бар још један овде поред мене", објашњава Продановић.

Запослени у чачанској болници не познају знаковни језик. До примене закона који прописује обавезно присуство тумача вољни су да помогну члановима организације глувих.

"На шалтерима ће они показати чланске карте и то ће бити препорука да се та лица примају без чекања на прегледе и на допунску дијагностику", наглашава Раде Милошевић, в. д. директора Болнице у Чачку.

Иако је Закон о употреби знаковног језика ступио на снагу пре скоро годину дана, глуви и наглуви истичу да још нема помака. Очекују промене Закона о удружењима особа са инвалидитетом, боље финансирање тумача и да се школовање тумача уведе у систем образовања.