Дитман: За снажну демократију нужно суочити се са прошлошћу

Аксел Дитман је истакао да је идеја изложбе осврт, уз посебан фокус на Немачку, на све оно што се догађало у 20. веку, од диктатуре до демократије, као и пружање отвореног погледа на улогу коју је Немачка играла, како би се показале и добре и лоше ствари које су се догодиле.

Изложба, која је осмишљена 2014. године у Немачкој и отворена у Бундестагу, приказује Европу у 20. веку и, како је рекао Дитман, њену "историју екстрема" у којој је Немачка играла кључан део тешке улоге.

Осврнувши се на улогу Немачке у Холокаусту, амбасадор је рекао да је прошле недеље први пут имао прилику да присуствује комеморацији Дана сећања на жртве Холокауста на Старом сајмишту, те да је то за њега био веома емотиван и тужан моменат.

"Ова изложба показује да се морате суочити са сопственом прошлошћу да бисте могли да имате снажну и успешну демократију и зато ми је драго што је тим Правног факултета понудио простор да заједно погледамо шта се догађало у прилично осцилирајућем 20 веку", истакао је Дитман.

Амбасадор је закључио да ће то имати позитиван утицај на све који заједно раде у оквиру Европске уније.

Отварању су присуствовали декан Правног факултета Сима Аврамовић, шеф Мисије Савета Европе у Србији Тим Картрајт и представници јеврејске заједнице у Србији.

Аврамовић је рекао да се из изложбе много тога може научити, као и од Немачке, те да се треба осврнути на историју и извући поуке, како се грешке не би поновиле и како би се кренуло у просперитетнију и бољу будућност.

Картрајт је поручио да је Холокауст за Савет Европе европско наслеђе које има заједничке корене у свим европским државама и нагласио да се не треба фокусирати само на комеморације о Холокаусту, већ и на спречавање, те да треба учинити све у образовној и другим сферама да се такви и слични злочини против човечности предупреде.

Изложба је настала као пројекат Одбора за културу Студетског парламента Правног факултета са циљем да се обележи 27. јануар као Дан сећања на жртве Холокауста, а идеја је потекла од председнице Српско-јеврејског друштва Марлене Павловић.

Реализована је под покровитељством Амбасаде Немачке, а уз подршку Канцеларије Савета Европе у Србији.

Изложба прати период од "пракатастрофе" Првог светског рата, преко страдања у Холокаусту и Другог светског рата, све до политике Хладног рата, либерализације у Европи и конституисања ЕУ као институције која тежи заштити људских права и гаранцијама да се такав злочин никада не понови.