НВО: Компјутерски неписмено 84 одсто студената

Ненад Бумбић из те организације рекао је Танјугу да се до тих резултата дошло методом анонимне анкете и објаснио да се, према методологији Републичког завода за статистику и Европске уније, особа може сматрати компјутерски писменом ако зна да уради четири задатка - да напише нешто у програму "Ворд", да направи график у "Екселу", да нађе информацију на интернету и прими и пошаље мејл.

Бумбић је рекао да сви знају да приме и шаљу електронску пошту, као и да напишу нешто у програму "Ворд" и да се због тога истраживање базирало на тежим задацима - сабирању низа од девет бројева у "екселу" и прављење графика.

"Чак 84 одсто од укупно 202 анкетирана студента тврдило је да зна да користи 'Ексел', један од три основна програма из 'Мајкрософтовог' пакета канцеларијских програма, који се налази готово на сваком рачунару. Међутим, само 14 одсто њих знало је да сабере низ од девет бројева у овом програму, а мање од пет одсто студената зна да изради најједноставнији график", рекао је Бумбић.

Додао је да је исто истраживање показало да основне стручне термине на енглеском не зна 72 одсто студената, те да је такво стање последица чињенице да скоро нема практичне наставе на тим факултетима, као и да већина професора држи наставу на начин на који је то рађено пре више од 30 година.

"Студенти су имали могућност да задатке раде на лаптопу са мишем, нудили смо чак и награду од 200 динара ко уради задатак за пет минута", рекао је Бумбић и додао да је њему најзанимљивије било то што су сви анкетирани рекли да знају, а после се испоставило да то није баш тако.

Према његовим речима, особа се може сматрати компјутерски писменом ако зна да уради та четири задатка, међу којима је и израда графика, а према том критеријуму чак 95 одсто студената обухваћених факултета је недовољно компјутерски писмено.

Бумбић је додао да је на сваком факултету анкетирано по 50 студената како би били сигурни у валидност истраживања, јер каже да је за статистику потребно минимум 30.

Ипак, Бумбић каже да постоје светле тачке, односно студенти који су знали да реше задате проблеме, а истицали су да су то научили захваљујући професорима који су наставу организовали кроз практичан рад.

Наводи и да је проблем што на сваком од факултета обухваћених истраживањем постоји тек по један или два таква професора.

Бумбић је напоменуо и да истраживање није урађено у сарадњи са факултетима.