Климатске промене – светски проблем број један

Климатске промене узрокују озбиљне кризе попут недостатка воде и хране, смањења економског раста, повећања социјалних тензија и безбедносних ризика. То је закључак истраживања спроведеног међу 750 стручњака и људи који доносе важне одлуке у различитим областима, а различитог су порекла и старости.

Синиша Митровић, из Одбора за животну средину Привредне коморе Србије, каже да најновије процене говоре да светска економија губи пет одсто БДП-а годишње.

"Оптимистичке прогнозе говоре да ће, ако се настави тренд промена какав јесте, светске економије губити 20 посто БДП-а, који морају издвајати да би одговориле на климатске промене", каже Митровић.

О утицају климатских промена на глобалну економију говори се већ пола века, али је тема постала значајна тек у последњих десетак година.

Директор Агенције за заштиту животне средине Србије Филип Радовић каже да климатске промене функционишу као спојени судови и да свака активност има неку реакцију на другом месту.

"Познат је случај у Америци када је Агенција за заштиту животне средине давала субвенције за биогориво. То је довело до повећане производње у пољопривреди. Са друге стране, рефлектовало се у Бразилу, где су фармери масовно то морали да надокнаде рашумљавањем", каже Радовић.

Процењује се да штета од суше и поплава у Србији у последњих 15 година износи пет милијарди евра. Само у поплавама 2014. године изгубљено је више од милијарду и по евра. Зато су неопходна улагања у превенцију.

"Данас кад уложите један динар у превенцију климатских промена, седам динара имате екстерне добити, што значи да спасавате економију, људске животе, стварате простор за напредак", каже Синиша Митровић из ПКС-а.

Међу кључним темама скупа у Давосу били су и тероризам и избегличка криза. У истраживању Светског економског форума, као највероватнија опасност по стабилност светске привреде означена је избегличка криза са 60 милиона принудних миграната прошле године, што је скоро 50 одсто више него 1940, у време Другог светског рата.