"Џепароши" вребају и у виртуелном свету

Владимир Урошевић је, поводом наводне крађе података с платних картица у ланцу хотела "Хајат", рекао да је масовних злоупотреба било у свету, али да у Србији није примећена масовност таквих случајева.

"Велики системи банака, процесорских кућа и продајна места, као што су хотели ресторани, у таквим случајевима може да дође до масовних злоупотреба платних картица. Тога је било у свету, мада у Србији нисмо приметили да таквих случајева има масовно", рекао је Урошевић у изјави Танјугу, не спорећи, међутим, да је примећено да је на нашој територији било злоупотреба платних картица, поготову страних држављана.

"Имали смо случај где су троје наших држављана били чланови хакерског форума који је и заплењен од стране ФБИ и Еуропола, а у сарадњи са 16 држава, укључујући и Србију. Један од тих чланова је набављао електронске податке о платним картицама и препродавао организованој криминалној групи која је на територији Београда, користећи те податке, куповала скупоцену робу, плаћала услуге", навео је Урошевић.

Фалсификовање, али и злоупотреба платних картица и у електронском облику, како је наведено да је био случај у ланцу хотела "Хајат", рекао је Урошевић, спада у кривично дело за које су запрећене затворске казне.

"Ипак, то је данас дело које се чешће јавља, јер се картице више користе као средство плаћања на интернету, а ту може доћи и до злоупотреба. Џепароши су присутни и у виртуелном свету, као и у реалном, они вребају отприлике, али грађани морају и тога да буду свесни, да прате упутства на сајту банка и савете за руковање платним картицама којих на интернету има много", рекао је Урошевић Танјугу.

Урошевић објашњава да су у једну онлајн трансакцију укључени и корисников рачунар, процесорска кућа и кућа која се бави продајом преко интернета, што значи да на неколико тачака може доћи до компромитације.

Према његовим речима, злоупотребе се раде тако што се користе различите технике социјалног инжењеринга да се рачунарски вируси, примера ради, убаце у систем, и то је случај, додаје он, најчешће код корисника, јер су банке и интернет продавци јако добро заштићени.

Ако не постоји кривица корисника, додаје Урошевић, постоји могућност да одговоран за пропуст надокнади штету, а то често буду и банке.

Опасност вреба од "тројанаца"

Међутим, како је рекао, корисници често због неажурирања оперативних система, неправилног руковања рачунарским системима или због свог незнања у том смислу, компромитују свој систем.

"Постоји велики број рачунарских вируса, такозваних 'тројанаца' који су намењени набављању података о платним картицама и онлајн рачунима, корисничким лозинкама и именима... Такви вируси се могу покупити приликом сурфовања, методе су разне, аутоматизоване, а некад је потребна и помоћ власника картице", наводи он.

Урошевић је навео пример да се у масовним покушајима злоупотребе дешава да, рецимо, корисници не могу да разликују праве интернет стране од лажних, па уносе податке о платној картици који завршавају у погрешним рукама.

"То није њихова грешка. Али деси се да помоћ буде несвесна од стране жртве, па је на неки начин 'обраде' да добровољно дају податке о себи. Рецимо, кажу им да је потребно ажурирати одређену базу па је у њу потребно унети податке о картици. Осим броја картице где постоји датум истека картице, и име и презиме корисника, пин кодове, то не смеју никако да дају, чак ни преко телефона. Ако је банци нешто потребно, тражиће да дођете у филијалу. Једино тако сте сигурни, иначе ће подаци бити злоупотребљни пре или касније", сматра он.

Урошевић је указао и да се дешавало да је широм интернета присутна препродаја на специјализованим форумима, валидних али компромитованих података с платних картица.

"Тако је све направљено да је лако купити такве податке. Постоје и алати и технике које се користе за куповину, али то је криминалан посао, не спорадична појава", објашњава.

МУП ради на превенцији злоупотреба 

Урошевић је истакао да Одсек за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а, који постоји од 2007, много ради на превенцији таквих злоупотреба.

Код нас, како је навео, постоји и Форум за превенцију злоупотреба платних картица при Привредној комори Србије, где су чланови и МУП, пословне банке.

Наше кривично законодавство је и у том сегменту усклађено са Конвенцијом о високотехнолошком криминалу из Будимпеште која је донета 2001. године.

"Прављење и уношење технолошких вируса на нашој територији је криминално дело. За то дело запрећене казне варирају од степена нанете штете од две до 12 година затвора за фалсификовање и злоупотребу платних картица ако се пређе одређени износ. То је у складу са ЕУ регулативом", рекао је он.

Према његовим речима, реч је о новој области, која је више присутна у иностранству, због огромног коришћења онлајн банкарства и куповине преко интернета.

"Такво време долази и код нас. То је будућност на коју морамо да будемо спремни", закључио је он.