Ревизијом наставног програма до забавнијег учења

Да се од шуме не види дрво стара је бољка нашег школства. Детаља много, а суштина измиче. И поред бројних часова, или баш због тога, ефекти су слаби. Неразјашњенe проблемe ђаци редовно доносе кући.

"Онда родитељ наравно проводи време са њим учећи над књигом и тумачећи задатке и неке ствари уместо да квалитетно проведе време. А за последицу то такође има да деца не проводе време квалитетно у школи", истиче Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ".

Наставници превише робују уџбенику као упутству за рад, иако имају права да на креативан начин одступе и од њега као и од наставног програма.

"Од наставника се очекује да постигне очекиване исходе знања, циљеве наставних предмета, а не да од ученика тражи у целости савладавање лекција које су написане у неком уџбенику или прописане наставним планом и програмом", наводи Јасмина Ђелић из Завода за вредновање квалитетa образовања.

Иако је изјава министра Вербића да треба смањити број часова веронауке и грађанског васпитања изазвала оштре реакције и цркве и грађанских активиста, министар остаје при том ставу.

Циљ будућих реформи биће растерећење и распореда часова и наставних планова, а онда и ђачких глава.

"Мислим да има много тога што није неопходно и да наставни програм може да буде знатно мањег обима. Потребно је да ђаци развијају тимски дух, да учествују на манифестацијама, да имају секције", напомиње министар Вербић.

Вишечасовно пасивно седење заморно сваком ђаку, европске земље замениле су флексибилнијом методиком.

"Имају мало часове, па онда другачије активности, пројектно учење или заједничко учење, па онда опет неке часове, па опет одређене активности које нису час али јесте учење и тако деца цео дан проведу у школи кроз разне форме учења и то је наравно растерећујуће", објашњава Алесандар Бауцал са Филозофског факултета.

До овога није тешко доћи тврде стручњаци. Највећа препрека је неспремност актера у образовању да преузму додатне обавезе због осећаја да њихов труд није довољно цењен.