Фирме на мети хакера

Једна од највећих европских безбедносних претњи према подацима ЕУРОПОЛА и ФБИ-а стигла је и у Србију. Хакери упадају у незаштићене системе, криптују податке тако да их власник не може отворити без шифре и траже откуп. МУП упозорава.

"Починиоци ових кривичних дела на рачунаре оштећених шире злонамерне рачунарске вирусе познатије као "ransomware",  који енкриптују електронске податке на рачунарима, а потом уцењују тражећи да им уплате одређени новчани износ за враћање важних података, односно њихову декрипцију", наводи МУП.

Оваквим рачунарским вирусом може се ограничити приступ рачунарском систему који је заражен, а након тога починилац кривичног дела захтева да му се плати одређена свота новца како би поново био омогућен приступ оштећеног рачунарском систему.

До сада су Србији на мети биле рачуноводствене фирме, хотели и слична мала и средња предузећа која са криптованом базом података могу да ставе кључ у браву. Шта им хакери заправо ураде?

"Подаци остају код вас на рачунару, једино што су шифровани. Замислите само да неко дође и преведе све информације које имате на неки стари давно заборављени језик који више нико не зна, ако вам неко не да речник и каже како да повратите податке, ти подаци су бескорисни иако су ту", каже Ђорђе Кривокапић са Факултета организационих наука.

Уцењивачи обично за ту услугу траже од 700 па до 2.000 евра. Препоставља се да се налазе свуда у свету. Новац примају у биткоинима, валутом којом се тргује само на интернету па их је немогуће пратити.

"Искусни криптографи би вероватно могли да разбију шифре, али то би коштало далеко више", каже Кривокапић.

Подаци се могу штитити копирањем на више локација, најпожељније на екстерном хард диску, бирајте коме дајете да приступа рачунару и редовно апдејтујте систем.