Колико нових објеката још може да издржи Копаоник

Тренутна опасност на подручју целог националног парка јесте како зауставити изливање отпадних вода по планини, јер нема система за њихово пречишћавање. 

Копаоник је међа двеју општина - Рашке и Бруса. Обе су сиромашне и неразвијене, воде битку за туристички монопол - ко ће боље газдовати планином.

Иако је почела зимска сезона, инвеститорима не смета, а надлежни их не спречавају да, у самом центру, граде и проширују хотелске капацитете. Не желе о томе да говоре, али има туристичких посленика који хоће и то пред камером. 

"Већина објеката која се ради рађена је без неког плана, заправо локална заједница није уврстила и тај део који је битан. Доста објеката је изашло на ски стазе. Нико није планирао шта учинити са хотелима, како их упланирати у инфраструктуру", рекла је Славица Анђелковић, управница Школског дома "Машинац".

Како успоставити равнотежу између заштите Националноиг парка и жеље да Копаоник буде једно од највећих скијалишта југоисточне Европе?

Бојан Миловановић, директор Националног парка "Копаоник" каже да су највећи проблем у овом тренутку отпадне воде Копаоника и да то покушавају да разреше.

"Наравно да је и локалној самоуправи, било да је општина Брус или Рашка, неопходна помоћ државе у овом тренутку", каже Миловановић. 

У решавање проблема отпадних вода на Копаонику, укључила се и Влада. За тај посао, очекује се 17 милиона евра из ИПА фондова. У току је израда документације за конкурс, а реализација пројекта требало би да почне следеће године.

Додатни проблем представља и то што поједини инвеститори остављају велике количине грађевинског отпада.

Зорица Саковић, републички инспектор за заштиту животне средине каже да су у току два поступка пред привредним судовима из њене надлежности због активности које су биле у другој половини ове године.

"Влики број прекршајних пријава је против правних лица и предузетника и оператера који обављају своје делатности а не придржавају се закона", каже Саковићева.

Иначе, просторни план Копаоника усвојен је 2009. године, али су већ пет година у току његове измене и допуне, што инвеститори вешто користе.

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфарструктуре слаже се да то треба проверити.

"Такође свима мора бити јасно да нема више градње без грађевинских дозвола и нема више градње без тога да постоји јасна инфраструктура која то може да подржи. Мислим да је локална грађевинска инспекција дужна да то провери шта се дешава у било ком националном парку па и Копаонику, али никакав проблем није да Министарство грађевине изврши проверу", каже Михајловићева.

У централној зони Копаоника, више од 50 правних лица поседује хотеле, зграде и одмаралишта. Уз њих, има и стотинак викендица које су углавном нелегалне и не уклапају се у амбијент националног парка. Међутим, инфраструктура, изграђена 1986. године за потребе Генексовог комплекса то, све теже издржава.