Довољно новца за све којима је неопходно лечење у иностранству?

Иако је пре годину дана основан и Буџетски фонд за лечење у иностранству, као друга шанса за све оне који не могу на лечење о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, и даље у медијима и по друштвеним мрежама стижу апели и позиви да се помогне и да је неопходно хитно прикупити новац за лечење. Кардиолог института за мајку и дете Владислав Вукмановић тврди да има довољно новца за све којима је потребно лечење у иностранству и да је превентивно прикупљање новца непотребно.

Владислав Вукомановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да новац прикупљају чланови породице тешко болесних који захтевају одређено лечење, али да стручна комисија одлучује да ли је лечење могуће обавити у Србији, или је неопходно да то буде у иностранству.

Кардиолог Вукомановић објашњава да се новац сакупља због недостатка информисаности.

"О томе се одлучује у оквиру Буџетског и Републичког фонда за лечење у иностранству, а ту је и могућност доласка страног стручњака у Србију. Ми ћемо се у току следеће године потрудити да све здравствене установе буду упућене у рад Буџетског и Републичког фонда", рекао је Вукмановић.

Додаје да је за аплицирање у Буџетском фонду неопходно да пацијент прође процес у Републичком фонду, то јест да тамо буде одбијен.

"У том случају комплетира се документација, саслуша се мишљење конзолијума, подноси документација фонду за одлучивање о лечењу у иностранству или за довођење стручњака", рекао је Вукомановић.

Истиче да има довољно средстава за све оне којима је неопходно лечење у некој другој земљи.

"Средства оба фонда су сасвим довољна да они болесници који не могу да добију лечење у Србији могу бити лечени у иностранству. За све остало треба имати у виду наш здравствени систем, који је компетентан да пружи више од 95 одсто лечења. Тих пет до седам одсто покрива се из фондова", рекао је Вукомановић.

Додао је да је у току ове године стигло око 65 захтева, али да они углавном нису комплетирани.

"Веома је слична процедура као за републички фонд. Потребно је мишљење конзилијума, али и упут из иностране клинике која ће дати профактуру", каже Вукомановић.

Разлика између та два фонда је, објашњава, сива зона - када је лечење неке болести далеко успешније у иностранству, те онда Буџетски фонд има основа да упути на лечење.

Истиче да се то не односи ни на какав вид експерименталног лечења.

Критеријуми су јасни, нису рестриктивни, већ су у корист самог пацијента и доприносе да он не губу време у лечењу, рекао је Вукомановић.

На питање како поступити у ситуацијама када се јавност одазове и прикупи новац за, као на примеру младог научника, доктора Милоша Николића, трансплантацију срца у иностранству, а онда наши лекари кажу да он није за трансплантацију, Вукомановић одговара:

"Ми као лекари апелујемо да лекарска комисија да предлог да ли је неопходно упутити неког на лечење у иностранство или не. У овом конкретном случају, он после испитивања није у таквом стању."

Истакао је да је превентивно сакупљање новца бесмислено, нарочито кад постоје оба фонда.

Навео је да постоји сарадња са клиником у Аустрији где наши пацијенти, хитни случајеви, могу без великих сметњи да обаве трансплантацију срца. Наводи да нема дискриминације да ли су пацијенти из Аустрије или Србије, већ да се поштује степен ургентности.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 25. октобар 2026.
12° C