Омбудсмани: Оснажити сарадњу у мигрантској кризи

Заштитник грађана Србије Саша Јанковић рекао је да је идеја да омбудсмани прихвате декларацију конференције која ће бити још један од алата који ће им бити на располагању да подсете своје владе на обавезе у заштити људских права миграната.

Јанковић је истакао да су договорени заједнички обиласци терена омбудсмана Србије, Македоније и Хрватске, истичући да многима није драго када су сведоци кршења људских права, то јест када се не омогућава несметан приступ тражењу азила.

Навео је да у свом ставу омбудсмани не треба да праве компромисе са људским правима, већ треба да настоје да буду што ефикаснији.

"Ако у овој ситуацији са избеглицама осећамо да немамо мандат да се бавимо људским правима, онда боље да затворимо наше институције", рекао је Јанковић, наводећи да ако постоји тема на којој омбудсмани као браниоци људских права треба да сарађују, онда је то тема мигрантске кризе.

Јанковић је рекао да је у ланцу од извора миграција до одредишта избеглица довољно да једна карика пукне или не функционише и биће проблема, те да министри полиције и одбране треба да знају да стандарди људских права не обавезују само омбудсмане, него и њих, и да су браниоци људских права ту да их на то подсете.

Како је навео, Србију избеглички талас није изненадио и људима који улазе у Србију је омогућена регистрација, није било озбиљнијих тешкоћа ни инцидената, што не значи да је ситуација под контролом.

Јанковић је рекао да омбудсмани треба да буду испред догађаја, упозоравајући да слобода човека бива све ужа, те да о томе сада треба размишљати.

Безбедност и људска права, како је оценио, сужени су и тероризмом и економским недаћама, али и оним што би требало да буде део борбе против тероризма.

Важно питање односа безбедности и права

Омбудсман Хрватске Лора Видовић рекла је да је питање односа безбедности и људских права важно, наводећи да мигрантску кризу не треба повезивати за тероризмом.

Она је похвалила однос хрватске власти према мигрантској кризи, али и навела да је обавеза омбудсмана да подсете своје владе шта је међународна обавеза у заштити људских права.

Омбудсман Албаније Иљи Тотозани рекао је да се у свом раду суочава са "глувом државном управом" истичући да у јавности мора да се чује снажан глас омбудсмана који би подстакао промену става надлежних у мигрантској кризи, те да заједничком акцијом могу постати важан фактор на Балкану.

Тотозани је рекао да никаква претња тероризмом не сме да спречи владе да помажу људима којима је помоћ потребна, наводећи да су у Албанији успостављене две регионалне канцеларије омбудсмана, које су оперативне базе за деловање у пограничним деловима земље.

Омбудсман Македоније Иџет Мемети рекао је да је потребно побољшати азилски систем и поручио да би било мање кршења људских права миграната и постојао би бољи прихват за избеглице ако би власти прихватиле оно што су омбудсмани говорили.

Мемети је навео да свим мигрантима треба омогућити да добију азил, онда не би било важно ко из које земље долази.

Шефица Одељења за правну заштиту избеглица Високог комесаријата за избеглице (УНХЦР) у Србији Anne-Brigitte Krum-Hansen рекла је да је Србија показала јасно опредељење да своје границе држи отвореним и да омогући тражење азила.

Наводећи да су избеглице особе које су присиљене да напусте своје земље, представница УНХЦР-а је навела да је избеглицама гарантована међународна заштита и да државе не треба да праве разлику ко одакле одлази када је реч о тражиоцима азила.