Илић: Изменити противречан однос тужилаца и полиције

Горан Илић је рекао да би тај однос могао да промени тиме што би се предвидело постојање иследника, односно истражитеља, службених лица са полицијским овлашћењима која су у саставу јавног тужилаштву и која поступају по налогу тужиоца.

Илић је навео да по ЗКП-у, усвојеном пре две године, а којим је уведена тужилачка истрага, тужиластво има неку врсту формалног утицаја на полицију, али да је у суштинском смислу однос тужилаца и полиције у приличној мери противречан.

Како је Илић рекао, с једне стране, тужилац је надређен полицији када је у питању проналажење учинилаца кривичних дела, односно откривање кривичних дела, али са друге стране за свој рад полиција не одговара тужиоцу већ старешинама унутар полиције.

"Тај парадокс који је својствен и неким другим системима може да доведе или доводи до тога да у политички осетљивим предметима или у сложеним предметима полиција откаже послушност јавном тужиоцу и поступама по налозима стратешине унутра полиције", рекао је Илић на конференцији "Унапређење Законика о кривичном поступку", коју је Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца организовало у сарадњи са Мисијом ОЕБС.

И пракса и теорија, како је Илић навео, уједињени су у томе да би требало променити ЗКП, али не постоји сагласност о томе које промене би требало да се десе.

"Неки сматрају да не би требало одустати од концепта, идеје коју промовише нови ЗКП, док други не тако малобројни тврде да би требало поптуно изменити законик и донети нови", каже Илић.

Председница Удружења судија Србије Драгана Бољевић изразила је наду и очекивање да ће што пре бити отклоњени проблеми који су се јавили у двогодишњој пирмени ЗКП.

Бољевић је рекла да су нажалост и ЗКП као и многи други закони донети у "стању сталне реформе" правосуђе која је почела 2000. и нема наговештаја да ће се завршити, да су честе промене тих прописа и истакла да законе треба пажљивије мењати и уз консензус струке.

Стање сталне промене закона, каже Бојевић, у ствари је ванредно стање за правосуђе, а шире и важније питање, како је навела, јесте питање напуштања начала материјалне истине и једне разумно активне улоге суда и у кривичном и у парничном поступку.

Она је рекла да су оба поступка практично предата у руке странака, наводећи да ће странка добростојећа да плати адвокате, детективе и вештаке бити у бољој позицији да успе у спору независно од тога да ли је суштински у праву.

"Таква станка ће на законит начин, например бољом жалбом доћи до повољније одлуке од странке чији је адвокат сачинио лошију жалбу, тако да ћемо у истој правној ситуацији имати различите судске одлуке", рекла је Бољевић.

Она је навела да такав систем неминовно рађа сумњу не само у стручност и правничност тужилаштва и суда већ и у њихову могућу пристрасност или чак и у корумпираност, истичући да доброг правосудуја нема без поверења грађана.

Заштитиник грађана Саша Јанковић рекао је на скупу да су тужиоци стручни али да нажалост није сигуран да и правни оквир прати захтеве који се постављају пред тужилаштвом.

"Ако бих бирао да ли ће против мене истрагу да води тужилац или неки шеф у полицији радије би се определио за тужиоца, рачунајући на виши степен и стручности и интегритета", рекао је Јанковић и навео да тако снажна улога тужилаоца захтева одговарајуће гаранције самосталности које су неопходне.

Јанковић је изразио бојазан да ће због материјалног стања грађана и непостојања закона о бесплатној правној помоћи, грађани лошијег материјалног стања осетити оштрију и дужу оштрицу правде од грађана бољег имовинског стања који се озбиљније огреше о кривичне прописе.