"Први светски рат није присутан у односима Аустрије и Србије"

Ортнер је, у изјави Танјугу, поводом отварања међународне научине конференције „„Ратна година 1915"“ у Београду, истакао да је Први светски рат присутан у Аустрији и Србији пре свега у породичним причама, које нису увек у сагласности са истином, и делимично су митови.

Ова конференција, према његовим речима, ради на подстицању разумевања и доприноси напретку историје као науке.

Први светски рат, како је нагласио, није више присутан у односима Србије и Аустрије, и 100 година после овог стравичног догађаја треба се том темом само научно бавити.

„Ми се налазимо у уједињеној Европи и имамо заједничке интересе. Из историје смо нешто и научили“, поручује Ортнер.

Рекао је да је из истроије треба учити на основу чињеница, то јест рамотрити шта је текло у погрешном смеру и шта је изазвало кризу.

„Јулска криза 1914. је показала да нешто није ишло добрим путем, и то је изазвало Први светски рат. Мислим да из тога можемо научити да морамо обазривије деловати“, уверен је пуковник Ортнер.

Изразио је задовољство што живимо у актуелној Европи у којој постоје различите међународне организације које се баве таквим политички шкакљивим питањима.

„Можемо ратове, не све, али укупно гледано велики део, спречити“, нагласио је Ортнер.

Државни секретар у Министарству одбране Зоран Ђорђевић, отварајући конференцију, рекао је да Србија и свет обележавају значајну годишњицу догађаја који је по броју жртава, простору који је заузимао, начину на који је вођен, с разлогом добио епитет Великог рата.

За Србију 1915, према његовим речима, представља најтежу годину у којој је погинуло, нестало и рањено 163.556 људи.

Поред свих недаћа које рат донео 1915. годину обележила је и једна велика болест - тифус који је однео пола милиона људских живота, навео је он.

Цео рат, како је истакао, обележиле су велике жртве, тако да готово свака породица у Србији има осећај да им је неко ближи или даљи изгубио живот у том рату.

Конференција, попут ове на којој учествује 34 војна и цивилна историчара из 14 земаља, указује Ђорђевић, пружају могућност да се хладне главе, уз уважавање историјских чињеница, сагледа ратна тематика.

„Ово је прилика да на научно заснованом приступу допринесе релаксацији односа у вези тема прошлости у циљу стабилизације овог простора“, нагласио је он дођаући да заједничка организација скупа показује да су ратна збивања између Аустрије и Србије прошлост, коју треба препоустити историчарима, а будућност посветити заједничкој сарадњи две земље.

„Тенденције сталних тензија које су потресале 19 и 20 век треба да буду нешто што је иза нас и део наше прошлости“, поручио је Ђорђевић.

Амбасадор Аустрије у Београду Јоханес Ајгнер истакао је да је важно да се демистификују историјски догађаји и уклоне с тим везане емоције.

Он је нагласио да су заједничким приступом обележавању годишњице Првог светског рата Аустрија и Србија, које су биле у том историјском догађају супростављене, показале да су способне да имају заједничке погледе на оно што се догодило.

„И даље имамо различите погледе када је реч о томе да ли је потребан споменик Гаврилу Принципу, али смо успели у организацији заједничке изложбе о периоду пре почетка Првог свестког рата, под мотом „Белешке бурних односа““, констатовао је Ајгнер.

Директор Војно-историјског музеја Аустрије Ортнер истакао је добру сарадњу са колегама у Србији, додајући да на научном пољу постоји добра сарадња, али да у музејском смислу она још није на нивоу који би желео.

Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране Србије и Војно-историјски музеј из Беча организују научну конференцију „"Ратна година 1915", која траје до 5.новембра.

На конференцији учествују цивилни и војни историчари из Србије, Аустрије, Русије, Немачке, Велике Британије, Италије, Мађарске, Хрватске, Бугарске, Словеније, Финске, Грчке, Словачке, Пољске и Туниса.

Циљ конференције је да на основу најновијих истраживачких резултата осветли мање познате догађаје Великог рата у 1915. години.

Тематски су заступљени италијански, српски, западни и источни фронт, те фронтови у Палестини и на Кавказу, допломатски преговори око уласка Италије и Бугарске у рат, држање неутралаца, живот у позадини фронта, национално питање, медијски рат.

Конференција је део државног програма обележавања стогодишњице Првог светског рата.

Организацију су финансијски помогли Министарство одбране и спорта Аустрије и Министарство одбране Србије.