Бебе – мотор привреде или трошак?

Кина је прошле недеље објавила да напушта политику којом је брачним паровима дозвољено да имају само једно дете, а разлози су практични, јер привреди прети застој ако не буде више младих. Политика једног детета је на снази и у Србији, мада незванично и мимо воље власти, што ствари додатно отежава.

Као што су 1979. године Кинези израчунали да ће једно дете по породици извући милионе из сиромаштва, тако су сада уочили да им недостаје нова радна снага јер становништво стари. Да би привредна активност порасла, потребно је да се уместо 1,4 детета роди 2,1 дете, односно да кинески јединци коначно добију брата или сестру.

"Кина каже – нисмо више експорт, сада ћемо ићи на унутрашњу тражњу. Ко чини унутрашњу тражњу, нова деца која ће производити, а истовремено возити 'хјундаи'. Постоји стара српска изрека да човек није богат колико има волова, него колико има синова. Овде се дете третира као трошак, а не као развојни ресурс", објашњава професор економије Миодраг Зец.

Ако гледамо негативан природни прираштај, изгледа да децу сматрамо трошком већ 25 година. Сваке године рађа се све мање беба, становништво стари и епилог је да има више пензионера него запослених. Мањак радне снаге очекује се у наредних 10 година.

"На овом нивоу продуктивности рада ми са овом технологијом не можемо одржати читав низ социјалних система због тог огромног дисбаланса", каже Зец.

За просту обнову популације сваке године смо у минусу 30 одсто. Да би минус прешао макар на нулу, потребно је да се одустане од политике једног детета, односно да свака жена роди бар двоје.

"Чисто демографски гледано, ми смо у горој ситуацији него после Другог светског рата и то треба отворено рећи. Прешли смо тачку када је могуће обновити у броју становника нашу популацију", истиче демограф Владимир Никитовић.

Пројекција УН показала је да ће се у наредних 35 година број становника у Србији смањити за милион и по. Да бисмо сачували обим радне снаге, потребно нам је бар 100.000 новорођених годишње, уместо садашњих 70.000. Али, ако не расте број беба, тешко да ће расти привредна активност.

Немци тај проблем решавају увозом нове, јефтине радне снаге, а у Србији би се то решило појачавањем активности оних који већ раде.

"Ми немамо културу повремене запослености која није стални посао. Када је у питању млађа популација, имамо и даље тај концепт чекања да се што пре оде у пензију", сматра Никитовић.

Порука за оне који чекају боље време за рађање детета јесте да само нова деца могу да донесу боље време. Тако барем мисле Кинези.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.