Србија трећа у свету по транспарентности трговине оружјем

Како је истакнуто, захваљујући том програму, и остале земље региона су ојачале националне капацитете за вођење детаљне евиденције и прецизно извештавање о трговини оружјем и војном опремом, у складу са европским директивама.

Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Стеван Никчевић изјавио је да је, гледајући обим на нивоу извозних дозвола издатих у протекле три године, извоз оружја у Србији на константном нивоу и износи 750 милиона долара.

"У последње три до четири године је приметан пораст тражње на светском тржишту за овом врстом робе", рекао је Никчевић, указујући на значај јасног и транспарентног контролисања те врсте промета.

Наиме, Србија је највећи произвођач и трговац наоружањем и војном опремом, али и робом двоструке намене у овом региону, истакао је Никчевић.

Он је рекао да је Србија један од најзначајнијих извозника те врсте робе у југоисточној Европи, и има широку палету производа и конкурентске предности на којима треба даље радити.

"То је позиција која обавезује нашу индустрију, али и нашу државу да буде одговорна према свом индустријском сектору, али и према партнерима у свету који траже да процедура извоза и увоза буде транспарентна", казао је Никчевић.

Он је навео да су последњих година најзначајнији спољнотрговински партнери Србије када је реч о извозу те врсте робе, САД и бројне земље Блиског Истока.

Шеф Канцеларије Центра за контролу малог и лаког наоружања у источној и југоисточној Европи Иван Звержхановски казао је да је Србија остварила значајан напредак у извештавању о трговини оружјем и војном опремом, јер је, како је, додао, средином 2000. године то била готово табу тема.

"Држава малтене није објављивала податке колико она сама тргује, колико фирме са ове територије продају, колико увозимо... Србија је сада трећа најтранспарентнија држава на свету, после Немачке и Швајцарске", истакао је Звержхановски.

Он је додао да међутим, места за побољшање још има, као што је јачање постекспортне контроле, као и интерних и контролних механизама саме индустрије.

Стална представница Програма за развој Уједињених нација Ирена Војачкова Солорано рекла је да контрола трговине лаког наоружања и муниције не постоји ради себе саме, већ да би се то тржиште ставило под окриље влада и спречио нелегални промет и организован криминал.

Војачкова Солорано је указала да је то нарочито важно у постконфликтним регионима, оценивши да у региону имамо "успешну причу" у тој врсти контроле и евиденције.

Војни аташе Норвешке у Србији пуковник Торе Андерсон истакао је да Норвешка подржава унапређење тог система у земљама југоисточне Европе, као и да је Програм јачања контроле промета наоружања у балканским земљама успешно спроведен.

Норвешка је 2008. године дала 2,6 милиона долара за те намене, а 2013. додатних 500.000 долара, навео је Андерсон.

Помоћник министра спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Драгиша Мекић рекао је новинарима да у тој земљи постоји велико повећање извоза војне индустрије, нарочито муниције, па неке фабрике раде чак и више него пре ратних капацитета.

Повећање извоза је од 30 до 40 одсто, а роба се извози у велики број земаља - САД, регион, ЕУ, Блиски Исток", додао је Мекић.

Програм јачања контроле промета наоружања у земљама Западног Балкана спроводи СЕЕАЦ у оквиру УНДП уз подршку норвешког Министарства иностраних послова, а током деветогодишњег спровођења остварена је сарадња са релевантним институцијама Албаније, БиХ, Хрватске, Црне Горе, Србије и Македоније.

Како је наведено, у периоду од 2007. до 2013. године земље Западног Балкана извезле су оружје и војну опрему у вредности већој од 1,6 милијарди долара.