Црвена лампица за црвено месо

Како је кренуло, можда се пушачима прикључе и они који би у паузи на послу да прегризу сланиницу. Дувански дим штети људима у вашој околини, мирис пршуте може да наведе на грех – канцерогени. Попут паклица, и месне прерађевине ускоро би могле да носе упозорење "залогај убија". Нутриционисти би гласали "за".

"Апсолутно јесам за то да се мало уозбиљимо, читамо и водимо рачуна шта једемо", каже Милка Раичевић, нутрициониста у Дому здравља на Палилули.

Да упозорење на рак носи вечера са киоска брзе хране, многи би два пута размислили да ли да је купе. Ипак је прерађено месо гурнуто у друштво азбеста, дизел-горива, алкохола, цигарета. Светска здравствена организација пали црвену лампицу и за црвено месо. Свињетина, јунетина, јагњетина – поред олова, хербицида и рада у ноћној смени.

Е, ту се црвена лампица пали Драгиши Павловићу из Горобиља код Пожеге. Говеда, свиње, козе храни природно. Како онда њихово месо може да буде штетно, пита се.

"Забрињава, наравно, не само нас, него и остале произвођаче. Имамо свој кукуруз, имамо сено и детелину, што произведемо, тиме и нахранимо стоку", каже Драгиша.

Природним процесом прераде меса хвале се Златиборци.

"Пршута говеђа се соли са кухињском соли и у соли и саламури лежи пет до десет дана и качи се на сушару да стоји, никаква математика то није", каже Милован Коларевић, прерађивач из Пожеге.

Више одузимања него сабирања – профита. Биће и тога ако потрошачи почну да се одричу златиборског деликатеса.

"Вероватно ће се одразити на продају", каже Милован.

И без претње најтежом болести, до 2013. сточарска производња у Србији годишње је падала око два одсто. За двадесет година број грла је преполовљен. Лоше вести из СЗО за произвођаче стижу у моменту кад су почели да подижу главу – ка извозу, највише говеда.

"Плашим се да све то не доведе у питање и да чак неки инвеститори који су се најавили да ће доћи на ове просторе или поколебамо или да ми сами своје потенцијалне инвеститоре одвратимо", каже Милан Простран, агроекономиста.

Месо није проблем, већ како се третира, сматрају овдашњи стручњаци.

"Проблем је сточна храна и лекови или хормони који се користе. Ту треба ставити акценат и контролисати квалитет", каже Простран.

У ресорном министарству кажу: са колегама из Министарства здравља и Управом за ветерину направиће стратегију како да не угорзе ни потрошаче ни произвођаче. Вест је нова, па је рано за процене, тврде, али...

"Према нашим претпоставкама, нема разлога за превелику бојазан. Ми желимо да унапредимо производњу и не видимо бојазан у односу на тржишта која су отворена према Србији да ће доћи до тог дисбаланса о којем се говори", каже Ненад Терзић, руководилац Сектора за аграрну стратегију у Министарству пољопривреде.

Ни за Драгишу и Милована није све изгубљено. Ако акције са друштвених мрежа не успеју, можда би могла преквалификација. Да из прехрамбене пређу у модну индустрију.