Нови коефицијенти, старе зараде

Мото закона – да исти рад буде исто плаћен, одговара свима, али за сам закон они на које се односи кажу да је сувише уопштен, да не мења ништа јер најважније ствари оставља да се регулишу посебним законима за три, шест или 12 месеци. Ипак, највише критика је на то што се закон не односи на функционере, запослене у јавним предузећима, агенцијама, покрајини, општинама, војсци, полицији.

"Требало је прво кренути од јавних предузећа, управо од тих јавних агенција које су рак-рана, до функционера. Не мислим само на смањење зарада већ и на ту упоредивост", каже Слађанка Милошевић из Синдиката правосуђа.

Заменица заштитника грађана Владана Јовић наводи да су јавна предузећа изузета и из смањења броја запослених и смањења плата, а, како каже, можда су највећи генератор трошкова.

"Нема ни НБС у процесима где се рационализује, штеди", каже Јовићева.

"Закључили смо да није реално да први закон одговори на сва питања, већ да се уреди систем како може да се израчуна плата свакоме у јавном сектору", наводи државни секретар у Министарству државне управе Дражен Маравић.  

Сва радна места биће пописана у Каталог, подељена у 60 платних разреда с распоном коефицијената од један до седам и по.

Колико вреди коефицијент утврдиће Влада до половине наредне године, тако да ћемо од Нове године имати нове коефицијенте а старе зараде.

"Циљ није праведност у висини плате, јер нисмо ушли у вредновање послова који се обављају, већ пре свега транспарентност и прва упоредивост коефицијената", каже помоћник министра државне управе Ивана Савићевић.

Према његовим речима, изменама коефицијената неће се дирати у висину плате на радним местима.

"Без коефицијента, закон о платама тешко да има садржину", каже Рада Ковачевић из Канцеларија повереника за информације од јавног значаја.

Јавна расправа траје до 10. новембра а надлежно министарство ће, кажу, прихватити све измене за које се докаже да су боље решење од предвиђеног нацртом закона.