Оебс критикује суђења за ратне злочине

Оебс је у извештају навео неправилну примену прописа, недоследност у судској пракси, кршење принципа правичног суђења, а те примедбе одбацили су српско тужилаштво и Суд за ратне злочине.

Шеф мисије Оебс-а Петар Буркхард изјавио је да је од 2003. до 2014. године процесуирано 160 особа, да су правоснажно окончана 27 предмета у којима су осуђене 73 особе.

"То показује слаб квалитет суђења и тешкоће са којима се суочавало правосуђе", изјавио је Бурхард на скупу у Београду.

Буркхард је напоменуо да је проблем правосуђа то што није независно, што је евидентан политички притисак, али и што процесуирање ратних злочина нема политичку подршку и подршку јавности.

Оценио је и да су велики проблем српских органа потешкоће у прибављању доказа које зависи од међународне сарадње и ослањање на сведоке.

На статиску, али и цео извештај прво је реаговао судија Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду Милан Дилпарић који је навео да су подигнуте оптужнице против 214 особа.

Додао је да је 65 особа правоснажно осуђено, 34 ослобођено, као и да је неправоснажно осуђено седморо, а четворо неправоснажно ослобођено.

Дилипарић је казао и да је Тужилаштво одустало од гоњења 48 особа, а да је против 17 осумњичених поступак обустављен због смртног случаја.

"Људи умиру, извршиоци, сведоции то је највећа опасност, време нам тече кроз руке", упозорио је судија и додао да су за 118 особа поступци у прекиду, што значи да су истраге покренуте, али су прекинуте јер се осумњичени налазе под потерницама других држава.

Дилипарић није желео да коментарише наводе у извештају да је одређен број пресуда и оптужница карактерисала неправилна примена одредаба међународног права и неуједначеност казнене политике, наводећи да је то посао Врховног касационог суда, али је указао на низ нетачних тврдњи у анализи.

Према његовим речима, аутори извештаја за које се "не зна ко су, јер нису објављене њихове биографије", нетачно су навели да Србија не изручује Црној Гори осумњичене за ратне злочине, јер је он лично предао више особа.

Додао је и да није тачно да Србија не уступа предмете ратних злочина Хрватској и Босни и Херцеговини и негирао да је Хашки суд уступио предмет Овчара, већ да је само доставио доказе.

Дилипарић је казао и да извештај не садржи податке о служби помоћи жртвама, есхумацијама које су довеле до процесуирања бројних злочинаца, као и да се очекује од Србије нешто што не зависи од ње, посебно јер се у појединим предметима одбијене српске замолнице.

"Изнети предлози су више сугестије, треба их преформулисати, посебно у делу где се саветује одређивање приоритета предмета, како објаснити нечијој мајци да њен предмет није приоритет јер је њеног сина убио обичан војник, а не пуковник", упитао је Дилипарић.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић такође је критиковао извештај, наводећи да се не може рећи да су оптужнице нејасне и да је то лаички зкључак.

Говорећи о замерци да последњих година број истрага опада, односно да један тужилац покрене нов предмет у просеку за три године, Вукчевић је рекао да то статистички јесте тако, али не и суштински.

"Имали смо проблема када смо прешли на тужилачку истрагу, али статистички је то врло варљиво, није исто покренути један предмет са једном или две жртве и предмет Сребреница са 300 жртава", рекао је Вукчевић.

Он је није желео да коментарише истрагу о страдању браће Битићи, већ је само указао да се на том предмету ради.

Шеф мисије Европске уније Мајкл Давепорт поручио је да је питање правде и правосуђа "високо котирано у агенди ЕУ" и да ће управо поглавље 23 које се односи на ту област, бити међу првима која ће бити отворена.

"Процесуирање злочина на Балкану, је прави пут за гарантовање права жртава, њихових породица, и помирење у региону", истакао је Давенпорт.