Велики школски час у Шумарицама

Традиционалном антиратном манифестацијом крај споменика стрељаним ђацима и професорима, Крагујевац и Србија сваке године свету шаљу поруку да се никада и нигде не понови злочин какав се догодио 21. октобра 1941. године у Крагујевцу, када су немачки окупатори у једном дану стрељали више хиљада цивила, преноси Танјуг.

У Спомен-парку Шумарице је, у присуству председника Србије Томислава Николића, служен молебан и одржана коморативна мировна манифестација "Велики школски час".

Венце пред Споменика стрељаним ђацима и професорима, поред председника Николића, положили су и представници републичке скупштине, Владе, амбасадори Немачке, Француске, Словачке, БиХ, Црне Горе, Кине и Палестине, као и представници амбасада Руске Федерације, Израела, Белорусије и Румуније.

Традиционално, венце испред Споменика положили су и представници Прве крагујевачке гиманзије, Градске управе, верских заједница, као и борачких удружења.

Обележевању сећања на масовно стрељање цивила присуствовали су и наследници убијених, као и велики број ђака и грађана Крагујевца.

Председник Николић рекао је да му је драго што велики број грађана и ђака са пијететом и даље долази у Спомен-парк Шумарице.

"Време се мало променило и некад смо били много агресивнији према онима који су нам то радили. Сада време прави заборав и окрећемо се будућности", рекао је Николић и додао да ће Србија увек памтити данашњи дан.

Ове године, у оквиру "Великог школског часа", изведен је сценски приказ под називом "Између неба и земље", по делу Нишчи, крагујевачког писца Видосава Стевановића, који је урадио и сценарио.

За сценски приказ у којем су учествовали глумци Књажевско-српског театра, Стевановић је урадио и сценарио, музику Зоран Христић, а редитељ је Јано Чањи.

Текст сценског приказа "Између неба и земље", понуђен је као прозна целина, у којем се кроз осам исповедних фрагмената преплићу и настављају продубљујући приче о индивидуалним судбинама стрељаних до општих, универзалних значења.

На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да су убијена 2.792 грађанина јер за толико особа располажу личним подацима.

Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.

Немачки окупатор стрељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде, а повод су били немачки губици у борбама са партизанским и четничким једницама 1. октобра на путу Крагујевац–Горњи Милановац, у којем су Немци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.

Тим стрељањем доследно је примењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног немачког војника.