Живот Срба јужно од Ибра

Прашњавим путем из Пећи до манастира Пећка патријаршија. У њему двадесетак сестара. Док журе да послуже госте питамо да ли им, осим безбедности, још нешто недостаје?

"Ми смо срећни што смо у овој светињи и што нас је ова светиња сачувала. Ми смо опстали и надамо се да ћемо опстајати и даље. И желимо да нам се Срби врате, да нисмо сами", каже Мати Харитина, заменица игуманије манастира Пећка патријаршија.

Високи Дечани такође су на листи Унеска. Због посебне осетљивости и ранијих догађаја једини су и даље под заштитом Кфора.

"Важна ствар јесте да се у разговорима који се воде између Приштине и Београда и уопште у свим напорима које Србија улаже – обезбеди добра и функционална и институционална заштита манастира Високи Дечани", каже отац Сава Јањић. 

Како братства и сестринства у српским манастирима, тако је и становништво жељно посета. Српска енклава Велика Хоча је богато виногорје. У изобиљу, недостаје им само слобода кретања.

"Некоме прође брзо, а некоме је дан година", каже Славољуб Аксић, мештанин Велике Хоче.

У Великој Хочи живи око пет стотина Срба. Међу њима и један Италијан који покушава да их убеди да је без обзира на изолацију, опстанак ту могућ.

Франческо Скарфи је дошао овамо пре шест година и покренуо малу винарију. "Српска заједница мора да се држи, имају посебан дух. План је да реконструишемо село, направимо 3Д биоскопе, обезбедимо бицикле за туристе али и децу. Планирамо много тога, ово место је посебно", каже Франческо Скарфи. 

Посебно је и у Гораждевцу, где живи око девет стотина Срба. Иако је тешко, уверени су да ће ту опстати. Баш као црква брвнара из 13. века – најстарија на Балкану.