Како стати на пут илегалним домовима за старе

Лиценцирање би требало да уведе већи ред у тој области. Да би се стало на пут онима који раде илегално, потребан је ефикаснији рад и сарадња инспекција, али и већа одговорност сродника.

Дом у који је сада осамдесетогодишња Милена Чоловић дошла пре осам година, одабрао је њен син. Њој је, каже, једино било важно да, због последица можданог удара, има добру здравствену негу.

"Ја уопште нисам размишљала, све то је мој син средио. Он је обилазио и овде му се највише свидело и тако сам дошла овамо. Ја сам рекла где год он хоће да ме води и тако. Шта да радим сама, они раде, ја бих цео дан код куће била сама", каже Милена Чоловић.

Домове за старе многи виде као добар бизнис – зарада је сигурна, а новац стиже унапред. Отварају их људи различитих занимања и образовања – од пекара до лекара, кажу познаваоци. Квалитет услуге и безбедност корисника, међутим, нису увек загарантовани.

"За кориснике је веома важно да бораве у легалној установи, где неће имати никакве проблеме, где ће се пружати квалитетна услуга, где ће се максимално радити на њиховим капацитетима да постојеће очувају што дуже и да се унапреде ти капацитети, а да су њихове породице сигурне да су они добро збринути", каже социјални радник Славица Бера.

Док процедура за пријем у државни дом траје и неколико месеци, смештај у приватном дому завршава се за само неколико дана. Они који раде илегално јефтинији су од осталих, јер не улажу много у квалитет услуге и безбедност. Њима се тешко улази у траг.

"Ако је добио лиценцу од државе то је неки гарант квалитета. Многи несрећни људи немају данас паре да плате и онда иду тамо где је најјефтиније, не обазирући се на ово, јер власник ће му рећи: па да, пријавио сам се. Али треба да виде папир да ли је пријављен и никако не препоручујемо те илегалне домове", упозорава Надежда Сатарић из Невладине организације "Амити".

Чак и када им инспекција, по пријави, забрани рад, неретко њихови власници настављају да раде на другој локацији.

"Ми изађемо пред свако сазнање да дом и даље пружа услугу. Али постаје бесмислено да ми по четврти пут издајемо забрану рада, а да тужилаштво ћути и не предузима ништа, он остане некажњен, каже Биљана Зекавица из Инспекције Министарства за рад, борачка и социјална питања.

Приватни или државни, без лиценце ниједан дом неће моћи да ради. Да би се стало на пут власницима илегалних домова, у Министарству рачунају на савест и сарадњу рођака.