Систем мониторинга емисије гасова у Србији од следеће године

Систем мониторинга, извештавања и провере испуштања гасова са ефектом стаклене баште почеће 2017. године, и тада би требало да се омогући и примена система за трговање емисијама.

У Србији је идентификовано 128 индустријских и енергетских објеката, који ће морати да прате и извештавају о емисији гасова у атмосферу.

"Ми ћемо радити и даље, систем се мора успоставити. Он је наша обавеза на путу ка чланству у ЕУ, ми смо врло посвећени да благовремено припремимо све што је неопходно и ту сигурно неће бити проблема када се ради о обавезама Републике Србије", каже министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

У последње две деценије због смањене индустријске производње смањена је и емисија гасова. Највећи емитер су термоелектране.

"Помажемо Србији у развоју стратегије борбе против климатских промена, да видимо где би било најефектније да се смањи емисија гасова, али без последица по економски развој. Државе региона ће морати да се прилагоде новим захтевима ради спречавања климатских промена, а тако ће моћи да добију и средства из европских фондова за еколошке пројекте", каже менаџер за еколошке пројекте Делегације ЕУ у Србији Рајнер Фројнд.

У Европској унији ће до 2020. године 20 одсто свих трошкова бити издвајано за послове везане за борбу против климатских промена, а то ће важити и за средства из претприступних фондова, које и Србија може да користи.

"Ово лето је најтоплије од када се мери температура. Видели смо поплаве у Србији прошле године. Глобално загревање утиче на пољопривреду, шуматство, на здравство. Прилагођавање климатским променама је од великог значаја. Важно је да се ради на постизању задатих циљева, а за прилагођавање ће бити потребно много новца и спремни смо да помогнемо где је потребно", каже Оскар Бенедикт, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији.

Сагоревањем угља, нафте и гаса у атмосферу се сваке године емитује 36 милијарди тона гасова који угрожавају планету.

"Јул ове године био је најтоплији месец од 1880. године. Важно је да све земље дају добринос борби против климатских промена. Она је веома важна и за Француску. Наш циљ је да се до 2020. године емисије гасова смање за 20 одсто у односу на ниво деведесетих година", нахлашава амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро.

Када Србија уђе у систем трговине емисијама гасова са ефектом стаклене баште наше компаније мораће да обезбеде емисиона права за сваку тону угљен-диоксида коју емитују.

Уколико премаше дозвољене количине мораће да плаћају казну од 100 евра по тони емитованих гасова или да купе права за емисију на европском тржишту.