уторак, 08.09.2015, 13:54 -> 16:27
Селаковић: Привредни судови значајни за добру привредну климу
Судије привредних судова су у доброј мери индикатор стања у нашој привреди и нико боље од њих не може да разуме позицију наше државе, поручио је министар правде Никола Селаковић на отварању 23. саветовања привредних судова на Златибору.
Селаковић је рекао да је Србија дуги низ година у стечају, али да, на сву срећу, није банкротирала и успешно спроводи план реорганизације, преноси Танјуг.
Улога привредних судова у стварању добре привредне климе је веома значајна, рекао је Селаковић, указујући да грађани и привреда немају поверење у целокупан систем судства, за шта је један од разлога дуго чекање на судске одлуке.
"Често представници струковних удружења судија тврде да су судије у страху и то није добро. Међутим, најгоре је у земљи у којој се судије плаше свог незнања", рекао је Селаковић, наводећи као пример адвоката у судници који зна више од судије који води поступак.
Да би се то променило, како је рекао, у предстојећем периоду Врховни и Привредни апелациони суд, Правосудна академија и Министарство правде много више пажње морају посветити организовању едукације и саветовања најмање једном месечно.
Министарство правде ће убудуће инститирати на доношењу добрих прописа, рекао је Селаковић и затражио од судија савезништво у том послу.
"И ви треба да се укључите у то и немојте критиковати прописе у чијем сте доношењу учествовали", поручио је Селаковић.
Најавио је да ће 75 судија привредних судова који поступају у стечајној материји имати сложен систем обука како би стекли нова знања и бољим умећем више утицали на ефикасност судских спорова.
"Наставићемо улагање у инфраструктуру, а први пут од када постоји привредно судство Република Србија ће за ову институцију изградити зграду у Ужицу, у складу са свим савременим потребама и захтевима судства", најавио је Селаковић, указујући да ће то ипак бити бескорисно без улагања у људе.
У систему који броји преко 3.800 људи ради свега 72 приправника и то је нешто што забрињава, рекао је Селаковић и истакао да ће до Нове године бити направљен план ангажовања људи у правосудном систему на бази сарадње.
Председник Привредног апелационог суда Мирослав Николић је навео да одлуке привредних судова у поступцима попут банкротства, реорганизације и другим споровима указују на специфичну материју и сложеност предмета, па је стога велики значај тих институција за економију наше земље.
Уз напомену да су привредни судови највише изложени притиску јавности, Николић је навео да то говори да већина надлежности привредних судова обухвата материје које захтевају хитно поступање, па се позиција тих судова у систему правосуђа мора мењати.
То пре свега подразумева прописивање строжијих критеријума, посебно за избор судија Привредног апелационог суда, сматра Николић и додаје да се мора извршити корекција вредновања рада резултата, тако што ће се специфичност материје, сложеност и величина спорова привредних судова адекватније оцењивати.
Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић каже да привредни судови заузимају важно место у систему вршења судске власти, пре свега имајући у виду значај материје у којој поступају.
Директор Светске банке у Србији Тони Верхиен каже да је ова институција веома заинтересована за питања везана за реформе у Србији, инвестициону климу и економски развој и опоравак, у чему је судски систем веоам значајан елемент.
Брзина решавања предмета, како је нагласио, представља један од кључних фактора због којих инвеститори одлучју да улажу у Србију.
Привредни судови имају важну улогу у свим овим областима и кључни су фактор успешне реформе, закључио је Верхиен.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар