Дачић: Фашизам никад више не сме бити прихватљив

Ивица Дачић, који је у функцији председавајућег ОЕБС-у отворио једнодневну конференцију "Други светски рат: сећања и јавне политике", истакао је да су Европа и свет повратили достојанство, слободу и право на различитост захваљујући исходу антифашистичке борбе, преноси Танјуг.

"Због тога, и надаље треба да заједно инсистирамо на значају победе над фашизмом, да се потрудимо да он ни на један начин и ни у једној форми не постане прихватљив ни за једног човека", истакао је Дачић.

У томе ћемо, како је навео, успети само ако истрајемо на очувању сећања на најмрачнији период у историји човечанства и величанствену борбу која га је савладала.

Према његовим речима, размере трагедије коју је изазвао Други светски рат, навеле су тадашњи свет да дубоко удахне, и да, упркос огромном идеолошком сукобу након рата, покуша да створи механизме који би спречили да се такво зло икада понови.

"Резултат ових напора било је до тада невиђено јачање међународне сарадње и изградња система међународних обавеза, таквих да се не могу тако лако раскинути или игнорисати", рекао је Дачић, који је и министар спољних послова.

Како је подсетио, пре 70 година створене су Уједињене нације, пре 40 ОЕБС, као и многе значајне међународне конвенције попут Конвенције о спречавању геноцида.

Дачић је изразио уверење да су у протеклим деценијама државе научиле да "само заједнички поглед на прошлост може да обезбеди мир и просперитет у будућности".

Међутим, иако је пређен велики део пута на путу суочавања са теретом историјског наслеђа, још увек су присутни феномени историјског ревизионизма и неонацизма, истакао је Дачић.

То, како каже, указује да је у појединим друштвима и надаље потребно подизати свест о томе шта су заиста биле страхоте Другог светског рата.

Највећи непријатељ сећања на Други светски рат је незнање, оценио је Дачић и додао да су формално образовање и школски систем само један од многих фактора који утичу на формирање историјске свести, те да много већи значај имају поп-култура и интернет.

Други светски рат показује размере зла које је била способна да учини моћна и технолошки супериорна држава у служби мрачне идеологије засноване на потирању људског достојанства и принципу истребљења на расној основи, закључио је Дачић.

Нарочницкаја: Мир је резултат заједничких напора

Наталија Нарочницкаја са Института за демократију и сарадњу у Паризу указала је, на првој сесији посвећеној важности развоја међународне сарадње, да у западној историји постоје "клишеи" према којима се Други светски рат посматра само као сукоб комунизма и немачког нацизма.

Она, међутим, сматра да је слика шира и наводи да не воли када се каже да је СССР наметнуо источном делу Европе комунизам као доктрину, већ истиче да је Совјетски Савез пружио "оно најбоље што је имао у том тренутку".

"Сада видимо класичну геополитичку константу - очигледну жељу да се Источна Европа стави под контролу", каже руска историчарка и додаје да не схвата како људи који спроводе такве стратегије у свету уклапају у њих различите менталитете.

Према њеним речима, свет не може бити амерички или британски, нити мир може бити руски или француски, већ је резултат заједничких напора.

Норберт Фрај са Универзитета Фридрих Шилер у Јени указује да излажење на крај са прошлошћу подразумева неговање културе сећања, нарочито код Немаца, који морају да се суоче са немачком нацистичком прошлошћу.

"То је процес без краја и конца", објашњава он и додаје да се и даље воде жустре дебате међу дипломатама о томе какав став заузети у погледу немачког нацистичког периода.

Војислав Павловић са Института за балканске студије САНУ указује да Србија има проблем са позиционирањем у међународним односима што, како је рекао, показују и бројни ратови на нашим просторима.

Иако су заједничке вредности уписане у Повељу УН и иако се ЕУ, такође, залаже за заједничке вредности, свака земља има своје геополитичке интересе, упозорава он.

Како закључује, победа извојевана 1944. године била је победа цивилизованог света над варварством, а не једне коалиције над другом.

Председавање Србије ОЕБС-у, које је организовало конференцију, изабрало је тему наслеђа Другог светског рата имајући у виду његов утицај на настанак и развој међународних и регионалних организација, посебно ОЕБС-а, саопштило је Министарство спољних послова Србије.