Мијатовић: Друштво није спремно да каже "не дирајте новинаре"

Дуња Мијатовић је истакла и да је у том смислу ситуација у земљама западног Балкана забрињавајућа, поготово због лоше економске стање у медијима, при чему, како је приметила, као да земље Западног Балкана, не желе то да прихвате, па иако се стално прича о медијским законима, никако да се нешто промени.

"Држава мора да обезбеди инатитуције које штите грађане, новинаре и медије", рекла је Мијатовићева на конференцији о слободи медија на панелу "Медијске слободе: Где су границе?", преноси Танјуг.

Каже и да је проблем што друштво и влада не поступају на прави начин са новинарима, као и да друштво није спремно да каже "не дирајте новинаре".

"Чак и дуговечне демократије имају те проблеме, а камоли Балкан", тврди Мијатовићева.

Директорка Института за медијску различитост Милица Пешић која је говорила о организацијама које се баве људским правима, међу којима је и право слободе говора, рекла је да је у свету забележен све већи притисак на њих од стране власти.

То, додала је, показују разна истраживања, а поменувши пример Индије у којој је за последњих неколико месеци 13.000 организација које се баве људским правима остало без лиценци, констатовала је да се једноставно сужава простор свим организацијама који се баве тим питањима.

Директор Етичке новинарске мреже из Лондона Ејдан Вајт говорећи о новинарској бранши, рекао је да у њој постоје бројни проблеми.

"Имамо проблем нетранспарентног власништва, не знамо ко су нам газде, имамо корупцију у новинарству... Ако говоримо о етичном новинарству, морамо поново да освојимо дух професионалности нашег заната", истакао је Вајт, поручивши новинарима да морају себе да ставе у улогу одговорне институције демократије.

ПР Асанжа о притисцима на новинаре

Новинари широм света постају свесни притисака од стране власти и свега онога што је Викиликс прошао након објављивања разних докумената, рекао је данас портпарол Викиликса и Џулијана Асанжа Кристин Храфнсон, изразивши наду да ће то довести до већег јединства новинара у отпору таквим притисцима.

С притисцима власти, како је приметио, суочавају се новинари и у најдемократичнијим земљама света, попут Велике Британије, због чега је, тврди, вредност Викиликса сада још већа, поготово у време када "државе говоре о слободи медија, а све више ограничавају информације и оне који информације чине доступним".

"Доживљавамо не само нападе на новинаре, већ су напади све личнији. Дакле, они нису усмерени на организацију или компанију за коју раде, већ лично на новинара", рекао је Храфсон у разговору са новинаром Бошком Јакшићем на Панелу "Како се свет променио" Newsweek Србија конференције о слободи медија.

Храфсон је још рекао да је Викиликс веома важан, да они желе да документи буду објављени, а да лично није уверен да је Асанж, када је почело објављивање докумената, очекивао такву експлозију и да ће то имати толике светске последице.

"Мислим да није очекивао да буде државни непријатељ број један", поручио је Храфсон и додао да је свет 2010. када је почело објављивање докумената био на прекретници, између осталог је поменуо да је тада објављен видео о колатералном убиству људи у Багдаду, међу којима је било и Ројтерсових новинара.

"Викиликс је објавио те године и 10.000 докумената о рату у Афганистану... видело се колико је људи тада страдало, видели смо како су притвореници стављани под надзор тајних служби и чули смо нешто и о мучењу, а објављене су и дипломатске депеше из целог света", подсетио је Храфсон.

Да није било Викиликса, приметио је, касније не би било ни Едварда Сноудена, а постоји, оценио је, тенденција да се иде ка тајности ствари не само у владама него и у корпорацијама.

Рат против узбуњивача, како је навео, кренуо је, међутим, и пре Викиликса.

Подсетио је и да је Асанж у азилу у еквадроској амбасади у Лондону, те критиковао законску праксу у Великој Британији, за коју се сматра да је међу најдемократичнијим државама, а у којој новинар може да буде под привременом мером забране да нешто пише, а чак никоме не сме да каже да је под таквом забраном.

"Та пракса је заснована на јако застарелим законима о клевети, по којима суд може да изрекне привремене мере новинарима и забрани им да сопаште неку причу", објаснио је портпарол Асанжа.

Асанж је најпознатији светски узбуњивач, рекао је Јакшић најављући обраћање његовог портпарола и додао да је он за једне издајица због докумената које је објавио, а за друге херој.

Породице још не знају судбину страдалих у Жутој кући

Породице несталих и убијених на Косову и Метохији током 1999. године и даље желе да знају шта се десило са њиховим најближима, а државе би требало да се позабаве свим злочинима и трговином органима на Косову, поручио је данас амерички новинар Мајкл Монтгомери, који је открио "Жуту кућу".

Жута кућа, како је објаснио на конференцији о медијским слободама, била је само једна од неколико у које су отети људи са КиМ довођени, убијани и у којој су им вађени органи.

Његов тим је одлучио да се по завршетку "косовског рата" запути на Косово и истражи шта се дешавало. "Хтели смо да истражимо једно место у којем се десио масакр и да видимо како ће правда деловати. Отишли смо у село Ћушка, куће су биле спаљене, било је преживелих, а они су били кључни сведоци на суђењима", пренео је своја запажња Монтгомери.

Каже да су се тада на једном брду могле видети српске и ромске куће, а да су у јулу 1999. године људи и даље убијани, те да су им неки извори рекли да су добили наређење да заробљене не убијају, већ да их "испоруче живе и здраве".

Каже и да су од појединих извора током своје истраге добили информације да су људи одвођени у Албанију, да су затворенике прегледали лекари, али их нико никада није видео шта раде.

Пошто нису имали доказе, нису са причом о Жутој кући излазили у јавност, већ су све проследили УН.

"Нисмо имали доказа да кажемо тада да је по среди била трговима људима... Зато смо документа и информације које смо сакупили проследили Уједињеним нацијама како би спровеле истрагу, али су неке информације процуреле... У српским медијима су почела да се појављују имена албанских сведока", објаснио је Монтгомери, додајући да ни до данас није истражено ко је "пустио" те информације.

УН су трагом информација које им је проследио Монтгомеријев тим кренуле у истрагу Жуте куће. помоћу специјалне хемикалије пронашли су трагове крви на поду, лекове за опуштање мишића који се користе при операцијама, шприцеве...

"УН су све доказе које су у Жутој кући нашле проследиле Хагу на анализу, али они их нису анализирали, већ су уништили прикупљене доказе на терену", навео је.

Да су докази уништени, у свом извештају навео је и известилац Савета Европе Дик Марти.

Објашњава и да је на основу информација које су проследили УН, тужитељка Карла дел Понте написала књигу 2008. године, приметивши да је она била "фрустрирана неуспехом трибунала да осуди вође ОВК".