Систем праћења емисија гасова од 2017. године

Након почетка спровођења мониторинга требало би да се омогући и примена система за трговање емисијама, изјавила је министарка, преноси Танјуг.

У пракси ће то практично значити увођење обавезе постројењима да обављају мониторинг, извештавају и верификују своје емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Тим системом обухваћено је 128 постројења међу којима су термоелектране, фабрике цемента, постројења за производњу керамике...

Бошковић је на завршној конференцији поводом завршетка твининг пројекта који је финансирала ЕУ са милион евра рекла да је циљ пројекта давање доприноса смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, а да је сврха је успостављање одрживог система за мониторинг, извештавање и верификацију.

"Задовољни смо постигнутим резултатима, проценили могућности и организовано је 57 експертских мисија које су имале важну улогу. Разговарали су о неопходним припремама за процес мониторинга, извештавање и верификацију гасова са ефектом стаклене баште, рекла је министарка.

Додала је да је идентификовано 128 енергетских индустријских постројења која ће имати обавезу да успоставе систем.

Организоване су обуке и у наредном периоду ћемо наставити да разговарамо и дајемо стручне савете оператерима да се припреме за имплементацију коју очкујемо 2017. године, поручила је министарка.

Подсетивши да је пројекат реализован уз стручну финансијску помоћ Делегације ЕУ и земаља чланица – Француске, Немачке и Аустрије, министарка је изразила задовољство постигнутим резултатима истичући да је то само један од пројеката који је ресорно министарство успешно реазлизовало.

Како је рекла, важан резултат пројекта је и радна верзија закона који ће прописивати обавезу мониторинга, извештавања и верификасције од 2017. године.

Снежана Богосављевић Бошковић је навела да се очекује да ће тај закон у наредних неколико недеља бити представљен јавности, након чега ће бити организована јавна расправа.

Циљ да закон буде усвојен 2016.

Циљ је да закон буде усвојен наредне године како би Србија спремно дочекала све обавезе у тој области које су важне у процесу приступања ЕУ.

"Циљ је да дамо пун допринос борби против климатских промена, и успоставићемо систем мониторинга, а у наредној фази разговараћемо о трговини емисијама гасова и то ће бити у контексту преговора са Европском комисијом за чланство Србије у ЕУ", рекла је министарка.

Средства која су опредељена за пројекат, како каже, искоришћена су пре свега за едукацију, припрему законске регулативе организовање експертских мисија јер се ради о комликованом систему и новини за Србију.

"Систем ће бити успостављен од 2017. године, а урадили смо све што је неопходно како би се припремили и да 2017. године буде све спремно", рекла је Снежана Богосављевић Бошковић.

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да ће ЕУ помагати и даље Србији у тој области и истакао да је овај пројекат који је трајао две године поставио основ да се Србија придружи европској породици у циљу борбе против климатских промена.

Бенедикт је рекао да се у томе мора деловати брзо и подсетио да се крајем године у Паризу одржава конференција на којој ће учествовати 200 земља у циљу да се постигне споразум којим се предвиђа да се глобално загревање одржи на нивоу од два одсто.

Рекао је да је ова година "пробила" све рекорде када је у питању праћење температура и указао да глобално загревање утиче на бројне секторе а највише на здравство, шумарство и пољопривреду.

Амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро навела је да је борба против климатских промена веома важна за ту земљу и подсетила да је циљ да се до 2020. године емисије гасова смање за 20 одсто у односу на ниво деведесетих година.

Такође је указала да је јул ове године био најтоплији месец од 1880. године и истакла да је важно да све земље дају добринос борби против климатских промена.