Тежак избор - или отпремнине или заостале плате

Радници "Предузећа за путеве Београд" тврде да су пребацивани на нижа радна места, да су им ускраћивана примања и да су на крају уцењени да повуку тужбе и налоге за извршење према предузећу ако желе исплату социјалног програма.

Драгану Миладиновићу су, да би отишао у пензију, тек после молби свим правним инстанцама, канцеларијама председника и премијера, уплаћени доприноси за готово четири године, а још није добио отпремнину ни зараде.

"Дошао сам у ситуацију да је директор наложио радницима који исплаћују плате да не морају да ми плате ништа јер ја више нисам радник предузећа. Остали су ми дужни за осми месец и половину седмог месеца", каже Миладиновић.

Када је тужио фирму за неисплаћене зараде, Драган Милосављевић је са места машинисте распоређен је на посао физичког радника и укинута му је плата. Тек после пријаве Инспекцији рада почео је да прима зараду, али мању од минималне.

"Имамо периоде када смо примали по шест хиљада динара, имамо периоде када смо примали по 10.000 динара. Нигде се то не води. Ја нисам за ових пет година добио један једни листић на коме пише да је то моја зарада, да сам ја то зарадио са мојих 10 прстију", прича Милосављевић.

Нису добијали исплатне листиће са обрачуном зараде. Потписали су да шест месеци пристају на минималну зараду, уз обећање да ће им разлика бити исплаћена.

"Ни после шест месеци они нам нису то вратили него су нам продужили још шест месеци, што нису имали право по закону. И дан-данас нам то нису вратили, а да не причамо о листи јер листу немам. Ни дан данас не знам шта смо примали, нит имамо обрачунску, нико жив не зна шта је ко давао", истиче радник Перица Симић.

Покушали су да реше проблем преко Агенције за мирно решавање спорова, али је директор то одбио. Због свега наведеног хтели су да оду из фирме и пријавили су се за социјални програм. Да би тај новац добили, тражили су им да се одрекну потраживања према фирми, до завршетка приватизације.

Директор је са репрезентативним синдикатом потписао споразум у коме стоји да радници добровољно повлаче тужбе до краја приватизације, да би добили социјални програм. Шта ако неки радници не пристану да потпишу тај споразум, питање је које је новинар РТС поставио у Министарству рада.

"Нама су непознате такве ситуације, и ми у Министарству не можемо о томе нити да пресуђујемо нити да предузимамо било какве мере, јер ми нисмо зато меродавни нити имамо било каква овлашћења", каже Росимирка Тодоровић из Министарства рада.

У члану 6. Владине одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у процесу приватизације за 2015. годину, стоји да радници са послодавцем потписују Споразум о начину исплате заосталих потраживања.

Позивајући се на тај члан, у Министарству привреде, кажу да радници морају пристати да се привремено одрекну својих потраживања, ако хоће социјални програм. 

"Мислим да у том случају немају право да остваре отпремнину, али то се не тражи од једног или два радника, тај споразум се потписује са свим радницима који су спремни да узму отпремнину и напусте предузеће", напомиње државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.

Међутим у том члану, тврде радници, нигде не пише да морају пристати на понуду послодавца, већ да се о потраживању договарају.

Најбоље решење пронашли су неки радници "Симпа" у Врању, који су прво потписали изјаву о привременом одрицању од потраживања, а када су добили социјални програм, њих 500 обновили су тужбе и сада блокадом рачуна наплаћују оно што им фирма дугује.