Српски конобари у белом свету

Већ 35 година Браниславу Јојићу посао конобара је први и једини. У време кад је почињао да ради, плате су биле, каже, кудикамо више, а о одласку из земље није се размишљало. 

"Био је признатији посао, сад смо ми као терцијарна делатност у рангу нижих примања која су мало виша од трговине, али смо нижа лествица у економији. Нижа су примања, трошкови су нормално већи, мало мање остаје и народ нормално иде трбухом за крухом", прича конобар Бранислав Јојић.

Просечна нето плата конобара износи око 22.000 динара. Упркос томе, у Врњачкој Бањи у Угоститељско-туристичкој школи увек се тражи место више. Сваке године заврши је више од 200 ученика.

"Оно што је евидентно јесте што велики број наших ученика сезонски посао тражи док не крене на факултете, док друга група наших ученика тражи посао у иностранству. И на њихову срећу, а на нашу жалост, тај посао брзо у иностранству и буду врло брзо на руководећим позицијама", објашњава директорка Угоститељско-туристичке школе у Врњачкој Бањи Јелена Чеперковић.

Школовани кадрови коштају више. Док у иностранству то знају добро да плате, у Србији власници угоститељских објеката желе да прођу што јефтиније.

"С обзиром на то да се ради о квалитетним кадровима мора да се плати више. Тако они све више прибегавају кадровима који нису из угоститељске струке већ их они обучавају и самим тим добијају одређене кадрове не тако квалитетне као они што су завршили школу, а они који су завршили школу траже даље. Тржиште је глобално, тако да путују по свету", напомиње Георги Генов из Удружења хотелијера и ресторатера Србије. 

На сајту Националне службе за запошљавање тренутно је незапослено само 1.235 конобара и 1.825 кувара. Можда би тај број био још мањи када би се у Србији ангажовали само професионалци, сматрају у Удружењу хотелијера и ресторатера. У супротном не треба да чуди што је већина њих већ подигла сидро и постала део посаде неког крузера.