Друштвено-користан рад, начин за прикључак друштву

Друштвено-користан рад није казна, већ шанса за кориснике новчане социјалне помоћи да изађу из неповољне ситуације, а можда и да дођу до запослења, објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Тај пут је изгледа дуг.

Од потписивања првог протокола Центра за социјлани рад у Суботици и тамошњег комуналог предузећа прошло је осам месеци а још ни један корисник новчане социјалне помоћи није радно ангажован.

"Имали смо више састанака са ЈКП "Чистоћа и зеленило". Истичу да је проблем у обезбеђивању средстава за куповину заштитне одеће за те раднике и њиховој заштити на раду у случају повреде, с обзиром на то да се ради на терену", наводи се у саопштењу Центра за социјални рад.

Слична ситуација и у Београду иако је протокол потисан са више градских предузећа, Националном службом за запошљавање, Општином Барајево.

"ЈКП Градска чистоћа и ЈКП Зеленило Београд затражили су ангажовање по 10 радно способних корисника новчане социјалне помоћи. Међутим, пре тога, неопходно је реализовати низ активности које захтевају време", наводе у Центру за социјални рад.

У ресорном министарству знају да се Уредба у делу који се односи на друштвено-користан рад не спроводи свуда.

"Неки људи нису увидели обавезност те ствари и баш зато и хоћемо да то буде део закона, законско решење и да се тачно зна ко је одговоран и у Центрима за социјални рад и у локалним самоуправама и да то буде једно законско решење које ће бити једнако и обавезно за све", каже Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Има и оних који сматрају да је Уредба о мерама социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи недоречена, чак и противуставна. Уставном суду поднет је предлог и четири иницијативе за оцену уставности и законитости те Уредбе. Рад на предмету је у току, кажу у Уставном суду.

"Социјална помоћ је испала накнада за тај рад. Не види се шта је то што корисника новчане социјалне помоћи ставља у другачију социјалну позицију, он је и даље финансијски завистан од државе, односно те социјалне помоћи. Уколико му се понуди друштвено - користан рад корисник је дужан да то прихвати, односно може му се ускратити или смањити ако не прихвати. То има неки вид принудног рада", наводи Владана Јовић, заменица Заштитника грађана.

И док се питање уставности и законитости оспораване Уредбе не реши, поједини стручњаци у области социјалне заштите сматрају да за утврђивање радне способности нису довољни законски критеријуми.

"Инсистирам на томе да Центри за социјални рад морају да имају одређено дискреционо право у процени ко је заиста способан да прихвати то запослење. Постоји један број људи који ради у сивој економији и којима се суштински не би исплатило да ни недељу дана у току месец дана буду додатно ангажовани", каже Гордана Матковић из Центра за либерално- демократске студије.

Према подацима ресорног министарства око 43.000 радно способних корисника новчане социјалне помоћи се изјаснило да жели, поред осталог, да се додатно обучи и образује како би лакше дошли до посла, а међу њима има и оних који су спремни да прихвате друштвено-користан рад.