Србија још без оквира квалификација

У Београду се одржава конференција "Национални оквир квалификација у Србији, успостављање комуникације између образовања и тржишта рада", коју организују Београдски фонд за политичку инзузетност и Министарство просвете, науке и технолошлог развоја, преноси Танјуг.

У Србији је још на снази комуникација образовања и тржишта рада путем формално стечених квалификација које дају основне информације о томе колико година смо образовање стицали, а ништа о оспособљености за одређене послове.

Отварајући скуп, министар просвете Срђан Вербић рекао је да у процесу сарадње образовања и тржишта рада диплома више није довољна.

"Потребно нам је да знамо нешто више, шта је формално признато, шта нам је признато кроз претходно учење, учење уз рад, како би послодавац знао шта која квалификација значи", рекао је Вербић.

Истакао је да треба да направимо регистар квалификација са 150 до 200 квалификација у којем ће јасно писати шта ко зна и уме да уради. Након тога, како је навео, треба оформити тела комисије са овлашћењима да препознају квалификације, као и Закон о регулисаним професијама.

Председница Београдског фонда за политичка изузетност Соња Лихт навела је да се не можемо укључити у међународну поделу рада уколико имамо проблем са инструментима који опредељују путеве сарадње и интеграцију у европски простор.

Према њеним речима, основни проблем је што актери процеса не седе заједно, не сарађују, како би образовни систем постао пријемчивији и образовао људе не само за садашњост већ и за будућност, а могу да изнесу политику образовања Србије.

На Конференцији учествују и шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Давенпорт и државни секретар у Министарству привреде Душан Коруноски.

Давенпорт: Сарадњом образовања и трžжишšта рада до посла

На Конференцији учествују и шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Давенпорт и државни секретар у Министарству привреде Душан Коруноски.

Мајкл Давенпорт је рекао да је за решавање проблема високе стопе незапослености у Србији неопходна сарадња сектора образовања и тржишта рада, додајући да је ЕУ до сада уложила око 100 милиона евра у образовање и запошљавање у Србији кроз набавке, техничку помоћ и инфраструктуру.

"У Србији влада велика незапосленост. Тржиште рада нема довољан број квалитетно обрзоване радне снаге тако да је неопходна додатна обука. Да би се превазишао проблем потребно је деловање оба сектора, образовања и тржишта рада", рекао је Давенпорт.

Констатовао је да Национални оквир квалификација представља начин да се одреде и попишу знања и вештине, које су потребне за одређено занимање, као и да обезбеђује базу за повезивање односа између занимања из различитих сектора.

"С обзиром да се тржиште рада састоји од мноштва сектора, за Србију је веома важно да се формира што већи број секторских већа да би могли успешно да раде на НОК", поручио је Давенпорт.

Подсетивши да је ЕУ до сада уложила око 100 милиона евра у развој сектора образовања и запошљавања у Србији, Давенпорт је објаснио да је то учињено кроз набавке, техничку помоћ и инфраструктуру.

"Кроз пројкте посвећене средњем и стручном образовању одржавали смо рад на НОК, који је у тесној вези са осигурањем и обезбеђивањем квалитета у настави, чији је циљ да обезбеди добро обучену радну снагу", рекао је шеф Делегације ЕУ и додао да ће Унија наставити да сарађује са Министарством просвете по том питању.

Истакао је и неке специфичности НОК, између осталог то што су од почетка уредно развијана два оквира, оквир за високо образовање и други за доуниверзитетско образовање, наводећи да се очекује да дође до спајања и усаглашавања та два оквира кроз текуће пројекте.

"Оквир који сада развијате има заједничке принципе са европским оквиром квалификација. Циљ пројекта је да што боље приближи свима који се баве образовањем, науком, запошљавањем и економијом, као и да схвате важност и потенцијал НОК, који треба да омогући већу запошљивост и квалитетно обучену радну снагу", рекао је Давенпорт и закључио да је НОК један од кључних фактора приликом одлучивања потенцијалних инвеститора о томе где да уложе свој новац.

Саветник министра привреде Душан Коруноски изјавио је да је главни задатак тог ресора значајније повезивање образовања са потребама привреде, те отварање смерова у школама за она занимања која су на тржишту дефицитарна.

Коруноски је рекао да је прилагођавање образовања потребама привреде предвиђено и Стратегијом развоја малих и средњих предузећа. За стратегију је усвојен и акциони план за 2015. и 2016. који се бави овом проблематиком.

"Препознали смо проблеме привредника са необученом радном снагом, а тај стуб је изузетно важан за друштво. Једна од првих мера прилагођавања и превазилажења тог проблема је праћење и анкетирање фирми на годишњем нивоу о њиховим потребама, коју радну снагу би они хтели да запосле", рекао је Коруноски.

Истакао је да би фирме више требало да признају и неформално образовање, где највећи део вештина није стечен формално, већ кроз рад, јер, како је приметио, такве вештине често имају већу вредност у пракси од формалне дипломе.

Додао је да Министарство привреде жели да посвети више пажње развоју предузетништва, јер сматра да је то једна од најслабијих тачака, а предузетници су ти који вуку друштво.

Подсетио је на идеју да се у школе уведе предузетништво као предмет и то у основне и средње школе, и у високо образовање. Додао је да би било неопходно да се више пажње посвети обуци наставника који би тај предмет предавали.