Провокативне тезе Марлене Шпери о паду Милошевића

"Свргавање Слободана Милошевића у октобру 2000. године био је одлучујући тренутак у историји промоције демократије. То је била прва успешна демократска револуција после Хладног рата, која је имала значајну подршку из иностранства", преноси Танјуг писање Ноје цирхер цајтунга.

Како се наводи, због четири изгубљена рата и економске беде, Милошевић је проиграо подршку народа и у септембру 2000. године његов противник Војислав Коштуница изабран је за председника, а Милошевићев покушај да покраде изборе извео је пола милиона људи на улице Београду.

"Америчке и немачке страначке фондације – Национални демократски институт, фондације 'Конрад Аденауер' и 'Фридрих Еберт' – подржавале су иницијативе политичког и грађанског друштва које су потом, након рушења Милошевића, постале производи за извоз. Такав пример је студентски покрет 'Отпор', који је кампањом којом је мобилисао друштво допринео победи Коштунице и потом – трансформисан у консултантску фирму. 'Обојене револуције' у Грузији и Украјини, као и 'Арапско пролеће', директно су или индиректно инспирисани 'Отпором'".

Међутим, историјска догађања ни изблиза нису била тако праволинијска, указује Марлен ŠШпери, преноси Дојче веле.

Прави догађаји прилично су замућени митовима. Страначке фондације и њихови међународни донатори допринели су успеху којег у супротном у тој мери не би било, тврди Шпери.

Новинари и академски грађани допринели су стварању мита. Њена провокативна теза гласи: међународна подршка била је углавном неефикасна, а тамо где је и имала утицај, то је било контрапродуктивно.

Ауторка за то наводи један једини конкретан пример: званичне састанке представника западних влада са српским опозиционим политичарима пред изборе, што је режиму омогућило да опозицију прикаже као стране агенте.

Ауторка, иначе официр УН при невладиној организацији "Независни дипломата", истовремено критикује бившег специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, јер се пре и након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године састајао искључиво са Милошевићем, игноришући опозицију, преноси Дојче веле.

"То није довољно конзистентно и указује на главни проблем књиге 'Фабрикована револуција': ауторка увек изнова износи тврдње које, упркос бројним интервјуима са тадашњим званичницима, емпиријски не могу да се докажу, што је штета. Књига је веома занимљива као опис стране подршке демократизације у Србији, али је, као процена те епизоде, далеко мање успеšшна", закључује швајцарски лист, преноси Дојче веле.