Око 1.600 несталих у рату у Хрватској

Наводећи да је нерасветљена субина несталих најтежа последица рата, председник владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је да се та тема не сме заобилазити у разговорима на релацији Србија-Хрватска, преноси Танјуг.

Према његовим речима, ту тему треба третирати као цивилизацијско и хуманитарно, али и као државано питање.

"После више од 20 година породице не знају судбину њихових најмилијих. Комисије за нестале Србије и Хрватске треба да ураде све што је могуће како би се дало што више одговора породицама", каже Одаловић и додаје да то укључује одговоре на питања где су њихови најмилији, шта се са њима десило и ко је одговоран за злочине над њима.

"Време нам није савезник. Како време одмиче, све је мање одговора и теже је доћи до информација", рекао је Одаловић, наводећи да је одговор на то комплексно питање и за тужилаштво.

Како је навео, свака информација која долази од породица, невладиних организација и медија се проверава, а комисије Србије и Хрватске имају потписане протоколе и добро успостављене механизме сарадње.

Одаловић је најавио да ће на јесен бити одржан састанак о отвореним питањима Србије и Хрватске која покрећу и званичници две државе, нагласавајући да ће се морати уложити додатни напори да би та питаја могла да буду затворена. 

Наводећи да је процес ексхумације и идентификовања изузетно осетљив, Одаловић каже да је до сада на територији централне Србије урађено 1.200 ексхумација, од чега се више од 450 могу довести у везу са ратовима у Храватској и БиХ, а остали са сукобима на Косову и Метохији.

Одаловић каже да су међу телима која су од 1991. до 1995. године речним током доведена у централну Србију, идентификовано 250, а да су остали сахрањени као НН.

Према његовим речима, до краја године би требало да се обради неколико локација у Хрватској, као и гробља у централном делу Србије где постоје индиције да треба тражити нестале.

У последњих годину дана, навео је Одаловић, било је полемике о броју несталих, а пре дестак дана надлежне комисије Србије и Хрватске су усагласиле листу од 1.606 несталих и 424 чије посмртне остатке траже.

Наводећи да је питање несталих једно од најзначајнијих питања у односима Србије и Хрватске, председник Комисије Владе Хрватске за заточена и нестала лица Иван Грујић рекао је да је право породица да знају судбину својих најмилијих, а да је разјашњавање тог питања важно и са аспекта истраживања ратних злочина.

Према његовим речима, у Хрватској је до сада ексхуминарано 4.987 тела, од чега је 4.064 идентификовано, што је укупно 81 одсто расветљених судбина.

Грујић је навео да се процес евидентирања, ексхумације, идентификације и предаје тела породици одвија невезано за националну припадност.

Наводећи да је евиденција кључни елемент у тражењу несталих, Грујић каже да је према недавно усаглашеној листи, 938 несталих хрватске националности, а 668 српске националности.