Будимир: Геноцид се десио за време акције Олуја

"У Сребреници се десио злочин, јер заробљеници се не смију убијати, то је био злочин из освете, али није и геноцид ако се правно гледа дефиниција геноцида. Сребреница је некоме требала да послужи да би се оправдао прави геноцид који се десио непун мјесец дана после злочина у Сребреници, када је у акцији хрватске војске и полиције 'Олуја' прогнано готово целокупно становништво са подручја Крајине", рекао је Будимир, пренео је Танјуг.

Он је у писаној изјави медијима, у рекацији на најаву резолуције о Сребреници у СБ УН навео да је у "Олуји" убијено више од 2.000 цивила и уништено око 40.000 српских кућа, потпуно спаљено 380 српских села, опљачкан и уништен највећи део приватне имовине.

"Остаје питање каква је у свему томе била улога УН у чијој је надлежности била Сребреница као демилитаризована зона. И простор РСК био је под заштитом УН које нису биле на нивоу задатка да заштите Крајишке Србе и њихову имовину него су их препустити на милост и немилост хрватским војним и полицијским снагама", навео је Будимир.

"Зато очекујемо да Велика Британија или нека друга држава чланица Савета безбедности УН предложи резолуцију којом би се санкционицали сви злочини које је починила Хрватска над својим суграђанима српске националности и коначно осудили починиоци тих злочина", рекао је Будимир.

Како је додао, избеглим и прогнаним Србима из Хрватске тешко је било објаснити зашто је још у току 2010. године, у скупштини Србије "селективним доношењем Деклерације о Сребреници дошло до срамног раздвајања жртава".

Он сматра и да је помирење народа на западном Балкану изузетно важно, али мора да буде засновано на научно утрђеној истини о свему што се дешавало у прошлости, како се сукоби никад више не би поновили.

"То би, свакако требало да доведе и до одустајања од пропагандног мита о домовинском рату у Хрватској, као и до тога да се 'Олуја' више не слави као Дан победе и домовинске захвалности, јер је у њој, као и 'Бљеску' и другим операцијама, етнички очишћен српски народ из крајева у којима је вековима живео", додао је Будимир.

Асоцијација се, навео је, дуже време, залаже да се одржи расправа у Скупштини Србије како би се донела Резолуција о статусу избеглих и прогнаних Срба из Хрватске у којој би се дефинисала статусна питања која се односе на Србе у Хрватској и коју би требало упутити Европском парламенту и другим органима Европске уније.