Суђење у разумном року повећава поверење у владавину права

Мајкл Давенпорт је нагласио да је судска заштитна кључна и да се мора обезбедити да она буде и ефикасно извршена, преноси Танјуг.

Давенпорт је, говорећи на скупу "Извршење у грађанским стваримаа у Србији - тренутно стање и изазови", рекао да је то један од најважнијих задатака за консолидацију принципа владавине права и обезбеђивање укупног поштовања основних људских права.

Шеф делегације ЕУ је подсетио на велики број представки против Србије пред Еропским судом за људска права који је, како је навео, установио стандард по ком је извршење судских пресуда саставни део права на суђење које мора бити фер, али и спроведено у разумном року.

"Савет Европе је јасан у свом ставу да свака држава има одговорност да успостави финкционалан и ефикасан национални систем за извршење судских пресуда, како би права грађана била заштићена и они имали осећај да им је правда доступна",
рекао је шеф Давенпорт.

Поздравио је кораке предузете кроз Националну стратегију за реформу правосуђа, ревизију законодавства и увођење извршитеља као правне професије и нагласио да је ЕУ спремна да и даље свесрдно подржава напоре Србије који се улажу на обезбеђењу напретка у тој, како је навео, веома битној области.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да је решавање проблема великог броја старих извршних предмета, које је једно од централних тема у поглављу 23, од кључног занчаја за ефикасност нашег судског система.

Према његовим речима, узроци предугог трајања извршења који предствљају системски проблем, превазилазе оквире правосудног система.

Зато је, како је нагласио, неопходно и да га сви држави органи сагледају у потпуности, идентификују и актере ван правосуђа одговорне за предузимање активности у циљу отклањања последица и решења проблема.

"Мишљења сам да добар правосудни систем треба да омогући не само да доношење коначне одлуке не траје предуго већ и предвидивост тих одлука, а посебно да исте у разумном року буду извршене", нагласио је Милојевић.

Подсетио је да је ВКС препознао тај проблем због чега је 1. децембра 2013. године донет јединствен програм решавања старих предмета, а у новембру 2014. и посебан програм за решавање старих извршних предмета у судовима за период 2015. до 2018. године.

Посебан програм мера за решавање старих предмета, поред мера које су утврђене јединственим програмом, предвиђа предузимање и додатних мера, навео је Милојевић.

"То су пре свега одређене системске мере које треба да предузе Високи савет судства, ВКС, Министарства правде, судови и посебне мере које треба да предузму судови на територији Града Београда, јер су најоптерећенији и у њиховом раду се налази преко милион и сто извршних предмета", указао је судија.

Нагласио је да предуго трајајње извршења превазилази оквире судског система и захтева предузмање активности и других државних органа ван правосуђа.

"То се односи на измену законодавног оквира који регулише ову материју. Више деценија је обезбеђивао високи степен заштите дужника, тако да није постојала добра равнотежа између интереса дужника и повероца", указао је Милојевић на скупу који је организовао Врховни касациони суд уз подршку Пројекта за владавину права и извршења који финасира ЕУ.