Светски дан избеглица

Како је саопштио Комесаријат за избеглице и миграције, од 618.000 људи који су током ратова од 1991. до 1995. добили заштиту признавањем избегличког статуса у Србији, 35.295 је и даље у статусу избеглице, преноси Танјуг.

Број оних који су и даље у стању егзистенцијалне потребе је далеко већи, а сличну судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су се раселила на подручју КиМ.

Додаје се и да Србија, као земља транзита, сваке године бележи повећан прилив тражилаца азила из ратом захваћених земаља Азије и Африке, а само током ове године, до краја маја, азил у Србији је затражило 22.182 лица.

Од тог броја, смештај у центрима за азил затражило је 5.770 људи, а Србија интензивно ради на унапређењу система азила и усклађивању са стандардима и законима ЕУ.
Како се истиче, и поред енормних напора и интензивне подршке међународне заједнице, избегличко питање на овим просторима још није затворено.

Додаје се да су остварени велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања наведене популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.

Од 2008. до 2014. године 7.800 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 6.300 породица економски оснажено.

Како се додаје, од некадашњих 700 колективних центара са око 65.000 људи, у Србији постоји још 18 колективних центара (од чега осам на територији КиМ), а у којима борави 1.116 избеглих и интерно расељених лица.

Захваљујући средствима ЕУ и републичког буџета, сви колективни центри ће бити затворени до краја наредне године, а њихови станари добити одговарајућа решења.

Када је реч о Регионалном стамбеном програму Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, он ће у наредне три године обезбедити око 6.500 стамбених решења у региону, од чега ће 4.153 породице у Србији добити стан, монтажну кућу, пакет грађевинског материјала или сеоско домаћинство са окућницом, спровођењем до сада одобрених потпројеката.

Постојећа ситуација би, оцењује се, била повољнија да су земље порекла, првенствено Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања која свакодневно погађају популацију избеглица.

Током више од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у земље порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску).

Како се тврди, "неадекватан приступ правима избеглих из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао камен спотицања у региону".

"Упркос бројним помацима оствареним регионалном сарадњом и даље су актуелна нерешена питања доспелих, а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, 40.000 одузетих станарских права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, као и повратак одузетог пољопривредног земљишта", саопштено је.

Посебно забрињава, истиче се, изостанак адекватног одговора надлежних институција Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.

Комесаријат наводи и да се, упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељени са КиМ такође суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта.

Повратак на КиМ је, додаје се, остварило мање од пет одсто укупне популације интерно расељених, а главне препреке одрживом повратку су безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасаног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање повратка имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине...

Комесаријат је захвалио међународним организацијама и донаторима на подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса.

"Република Србија је потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану", закључује се у саопштењу.