Србија у центру мигрантске кризе

Уочи обележавања светског дана избеглица, УНХЦР саопштава да је на свету 59,5 милиона људи присилно расељено. Проблем с којим се Европа суочава је све већи број миграната који долазе са Блиског истока.

Једна од њихових станица је и Србија. Београд овај проблем не може да реши сам, поручује министар унутрашњих послова, имајући поготово у виду све већи број захтева за азил.

Иако већини емиграната Србија није циљ, ипак се, од 2008. када је било свега 77 захтева за азил, дошло до 28.000, колико их је од почетка године.

"Њих је тренутно око милион и по на турско-сиријској граници, сваког дана прелазе у Турску затим у Грчку, Македонију, Бугарску, из њих у Србију и иду даље. Апсолутно је немогуће, а не би било ни нормално да спречимо људе да улазе", каже министар полиције Небојша Стефановић.

Србији је, каже Стефановић, потребна помоћ у храни, лековима, смештају за оне који чекају одлуку о азилу, али и у људима, техници, термовизијским возилима за надгледање, како би се спречили илегални преласци границе.

"Када причамо о најугроженијим деловима терена, то је тренутно од петље Палић до граничног прелаза Хоргош, где се и ауто-пут пружа уз саму државну границу. Наравно да је то и најпогоднији део државне границе за илегалне преласке и ту имамо највише активности са наше стране", истиче начелник Регионалног центра Граничне полиције Младен Мрдаљ.

Иако ни Европа на зид не гледа благонаклоно, не може Мађарској да забрани да га подигне.

Ханс Фридрих Шодер, шеф Представништва Високог комесаријата УН за избеглице у Србији, каже да ограде нису решење.

"Оне би само могле погоршати ситуацију јер би избеглице могле да се заглаве негде на путу у намери да се нађу са својим породицама у западној Европи, а онда би могли да се обрате кријумчарима, криминалцима јер немају начин да легално пређу границy", рекао је Шодер.

Македонија, из које емигранти долазе у Србију, изменила је Закон о азилу. Сада је дозвољен легалан боравак од 72 сата у тој земљи, током којих особа може или да затражи азил или да напусти земљу.

"У првих пет месеци ове године имали смо три пута више откривених илегалних миграната него прошле године. То повећање броја од 300 процената утиче и на безбедност миграната, безбедност на путевима, али значи и веће трошкове за државу", објаснио је македонски министар унутрашњих послова Митко Чавков.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић сматра да ће то додатно повећати притисак на Србију – брже ће пролазити кроз Македонију, јер могу да користе и јавни превоз. "С друге стране, то јесте једна мера која има у виду потребу људи који пролазе кроз Македонију. Да подсетим, Македонија је једна од земаља у којој тражиоци азила најгоре пролазе", рекао је Ђуровић.

Да физичке баријере нису решење подсећа и пример из Словачке од пре неколико година, мада са другачијим поводом. У једном селу, бетонским зидом власти су покушале да ограде камп Рома од локалног становништва, који су се жалили да их Роми поткрадају. Завршило се тако што је у селу подметнут пожар.