петак, 19.06.2015, 16:37 -> 16:44
Неопходан институционални оквир за сајбер безбедност
Србија треба што пре да изгради ефикасан институционални вишепартнерски оквир за сајбер безбедност, а да би се то постигло неопходна је сарадња на свим нивоима друштва, поручено је са конференције о сајбер безбедности.
Учесници конференције сагласили су се да свеопшта дигитализација, поред бројних предности, доноси и ризике по све сегменте друштва-од корисника, преко привреде, до државних институција и критичне инфраструктуре, преноси Танјуг.
Свеобухватан и системски приступ неопходан је као одговор на претње које са собом носи висока технологија, рекао је шеф мисије ОЕБС-а у Србији Петар Буркхард нагласивши да је Мисија током протеклих година пружала промоћ институцијама и друштву у Србији у реформи сектора безбедности, чији је део сајбер безбедност.
"Ми подржавамо Србију у процесу успостављања законодавне и институционалне слике на националном нивоу у циљу бољег суочавања са новим или постојећим безбедносним претњама", рекао је Бурхард у Палати Србије.
Државни секретар у Министарству унутрашњих послова Александар Николић истакао је да је сајбер безбедност актуелна и ургентна тема за Србију због придруживања ЕУ и председавања ОЕБС-у, као и предуслов за благостање друштва.
Николић је истакао и да је високотехнолошки криминал све присутнији у Србији, као и да се он огледа у материјалним, нематеријалним и комбинованим штетама, које се мере десетинама милиона евра.
"Србији је потребан хитан систематски одговор. Ако желимо модерну државу са функционалном економијом, морамо обезбедити не само физичку и правну сигурност за привреду и грађане већ и сигурност у сајбер простору", подвукао је Николић.
Према његовим речима, Европска комисија је сајбер-криминал означила као један од три кључна приоритета за нову безбедносну агенду ЕУ за период 2015-2020.
"Сви постају мета сајбер-напада којима се краду или злоупотребљавају лични подаци, новац са рачуна или пословне информације. Многи нису свесни да критична инфраструктура, попут електроенергетске мреже, електрана, фиксне и мобилне телефоније и финансијског сектора може бити оштећена или онеспособљена сјабер-нападима", нагласио је Николић.
Амбасадор Финске у Србији Пека Орпана пренео је искуства финског модела свеобухватне сајбер-безбедности, који подразумева блиску сарадњу свих државних институција, приватног и невладиног сектора, академске и техничке заједнице и медија дајући као пример да преко 2.000 компанија волонтерски учествује у мрежи организација за инциденте.
Са скромним знањем и ресурсима од неколико хиљада евра данас је могуће извести сајбер напад којим би се парализовала Србија и проузроковала штета од око 10 милиона евра дневно, рекао је директор програма сајбер-безбедности Дипло Центра Владимир Радуловић.
Истиче да је хитно потребно успоставити независан и ефикасан Центар за брз одговор на сајбер инциденте (ЦЕПТ), по угледу на моделе других држава.
Помоћник министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Сава Савић најавио је да ће се нацрт закона о информационој безбедности ускоро наћи на јавној расправи и подсетио да је информациона безбедност један од шест приоритета у Стратегији развоја информационог друштва до 2020. године.
"Није битно да ли ћете бити нападнути, него када", упозорила је Стефани Фреј испред швајцарске федералне јединице за координацију технологијама и подсетила да је председавање Србије ОЕБС-у прилика да се облици сарадње даље дискутују на нивоу земаља ОЕБС региона.
Конференцију, на којој су учествовали представници државних институција, приватног сектора, академске заједнице и невладиних организација, организовали су Министарство унутрашњих послова и Дипло Центар уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар