Теорија пре праксе и у стручним школама

За ђаке свих шест шест смерова Пољопривредне школе ПКБ пракса је више од обавезног дела распореда. То је најбоља прилика да нешто науче. Ђаци кажу да на практичним часовима науче више него него на теорији, а има и оних којима је школа одлична прилика да изуче како да воде своје газдинство.

Како да засаде воће и поврће, али и како да узгајају цвеће - пољопривредни техничари и техничари холтикултуре уче на две и по хиљаде земљишта под пластеницима, али и у воћнацима на хиљаду метара.

"Имамо ветеринарску амбуланту, а остатак њихове праксе се обавља на имању ПКБ-а или по приватним амбулантама. За месаре и пекаре имамо кабинет који је намењен као радиноница или за испитивање намирница квалитета за пехрамбрене техничаре или где ученици месар или пекар обављају практичну наставу", напомиње директор Пољопривредне школе ПКБ Београд Драган Филиповић.

Ипак овакви случајви нису чести јер из већине стручних школа ђаци изађу са недовољно стручног знања. Не претерује се превише, када се постави питање да ли зидар уме да зазида циглу или да ли електричар зна да замени сијалицу.

Ученици не стичу довољно практичног знања, а то потврђују и они код којих почињу да раде одмах по завршетку школовања.

"Ми радо прихватамо ученике који заврше средњу фризерску школу код нас у салон да почну да раде. Међутим, њима је сигурно потребно од пола године до годину дана да се усаврше за самосталан рад са клијентима", каже фризерка Биљана Живадиновић.

Милорад Антић из Форума средњих стручних школа истиче како се практична настава одвија или да ђак само гледа машине или да купи буирек и кафу.

Недостатак практичне наставе најчешћи је у машинским школама. И на другим смеровима, објашњавају познаваоци, пракса се утопила у теоријску наставу која децу не припрема за тржиште рада.

"Генерално је све лоше. Кад је лоше економски и материјално лоше је организационо. Покидане су везе између министарства привреде и школства, а све то треба да се успостави поново", указује професор Бранко Ковачевић.

И оне који уче занату, треба мотивисати.

"Нити је плаћен нити је дотиран нити има признање од државе. Зашто не бисте урадили не бисте ставили налепницу - 'ова фирма врши обуку ђака', онда имате неку привилегију да радите", понавља Ковачевић.

Најављено дуално образовање могло би да реши део проблема практичне наставе. Акценат на пракси био би од самог уписа, а по завршетку школе ученик најчешће остаје да ради у предузећу у којем је био на пракси.