Да ли прошлогодишње поплаве мењају свест грађана

Грађани су својом небригом допринели да последице поплава буду још веће. Дивље депоније углавном нису уклоњене, смеће се и даље баца у реке. Понегде су ископани канали и урађени насипи.

Милисав Петковић из Удружења грађана "Кошутња стопа" из Малог Зворника каже да се несрећа брзо заборави.

"Ми морамо да едукујемо људе, припремимо извучемо закључке. На много места смо могли много више да урадимо да је народ био едукован. До пре годину дана је било незамисливо да имамо контејнере сад их имамо, нисмо имали никакву сарадњу цивилног дектора са државом, сад имамо", каже Петровић.

У општини Љубовија 80 одсто оштећених објеката је бесправно саграђено.

Грађевински инспектор Љубовија Александар Перић рекао је да су сви прављени или на обали реке у плавном подручју или на ерозивним деловима где су склони клизању терена.

Према његовим речима, јако је битно да се пооштри та контрола изградње објеката да се то не би дешавало у будућности.

Члан Градског већа Лознице Јанко Алексић рекао је да су тражили да се јаловиште у Крупњу заустави да би кренули у процес ремедијације .

"Затим, смо тражили да се изнесу из Агенције која и врши продају фабрике опасне супстанце и наравно да држава реагује на експлоатацију шљунка и песка која се одвија под незаконитим условима", рекао је Алексић.

Процене стручњака су да ће због климатских промена бити све више елементарних непогода. Осамдесет одсто природних непогода су метеоролошког и хидролошког порекла.

Метеоролог Александар Нишавић рекао је да РХМЗ на свом сајту има страницу која се зове Метеоаларм који је део европског метеоаларм система и где за сваки од хазарда који прогнозирају и где су законом задужени да дају најаве за сваку опасну и ванредну метеоролошку појаву.

За ефикасно управљање ризицима неопходан је добро организован систем цивилне заштите на локалном нивоу, али и катастар бујичних токова и катастар клизишта. Процењује се да је потребно од пет до десет година да се уреди систем заштите од поплава.