Тежак пут до дедовине

Како је приватизација у међувремену готово завршена, надлежни саветују онима чија је имовина приватизована пре реституције - да правду потраже пред домаћим или страним судом.

Приватизација у Србији је неком мајка, а неком маћеха, кажу наследници чија је имовина приватизована пре Закона о реституцији. У Мрежи за реституцију наводе пример наследника "Три листа дувана" коме су враћена права коришћења земљишта. Међутим, предузеће које је пре Закона о реституцији купило кафану, и срушило је, озидао је нови објекат.

Миле Антић из Мреже за реституцију каже треба успоставити закуп између власника земљишта бивших власника и оних који су власници уколико су тај објекат изградили у складу са законом.

"Да би се избегла једна лоша порука страним инвеститорима који ће се сигурно пре или касније појавити, да не кажем неки међународни скандал, као што је ситуација са комплексом Стари млин или хотел Радисон блу који се тренутно налази на основу инвестиција Соравиа груп", навео је Антић.

Питали смо "Соравиа групу" да ли су, када су куповали "Стари млин", знали да је он предмет реституције.

"Били смо свесни да је предметна имовина одузета њеним власницима после другог светског рата, пошто је то већ било општепознато у то време. Међутим, закони важећи у то време, као и тренутно важећи закони, не предвиђају у корист наследника претходних власника било каква права на предметној имовини, као ни било какве захтеве против нас", наводи се у саопштењу "Соравиа групе".

Како се додаје у саопштењу, према њиховом сазнању, предметна имовина не може бити предмет натуралне реституције, али наследници претходних власника могу имати право на новчану надокнаду од државе.

У Граду Београду кажу да су бивше градске управе поступале у складу с тадашњим законима.

Градски менаџер Горан Весић каже да сви који сматрају да су на било који начин оштећени према законима ове земље могу да траже задовољење пред судовима.

"Од кад је донет закон о реституцији 2011. године ми веома строго поштујемо закон, и за сваку локацију коју стављамо на продају ми пре тога тражимо изјашњавање агенције за реституцију", навео је Весић.

И док наследници првог власника потражују "Стари млин", он је продаван више пута.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да се у прве три четири продаје не види ко је власник што је чудно.

"Ви дођете са суме од 500 хиљада марака колико је била иницијална продаја да то вреди више десетина милиона евра, па и да није било предмет реституције колико је држава изгубила новца тим продајама", каже Секулић.

Од 2001. године, када је донет Закон о приватизацији, у Фонду за реституцију прикупљено је 160 милиона евра, што је мало да би се обештетили сви бивши власници. Јер, одузета имовина процењена је на 36 милијарди евра. Велика одговорност је и на консултантским и ревизорским кућама које нису контролисале уговоре у периоду од 2001. до 2011. године.