Како су се показали огледни профили у стручним школама

Млади људи већ су показали да имају златне руке иако се занату тек уче. То сведоче и вредне награде.

Филип Рибаћ добио је награду "Најбољи пекар у Србији". "Ја сам ову школу уписао јер је мој деда пекар и мој тата пекар, како бих наследио то све. Овде смо стекли доста знања, вежбамо у пекари", прича Филип. 

Награду "Млади месар" добио је Милован Грубановић који, каже, воли тај посао. "Одмах ћу добити посао, стипендиста сам", каже Милован. 

"Прву годину сам завршила у гимназији, и схватила сам да волим да радим у лабораторији и да ме то привлачи, зато сам дошла у ову школу", каже Ана Костић која је добитница друге награде у прехрамбеној струци.

У огледним одељењима акценат је на пракси – па су ђаци потпуно спремни за рад. Деведесет пет одсто месара и пекара током школовања прима стипендије и посао их након школе одмах чека.

Мирјана Ратковић из Хемијско-прехрамбене школе каже да је потражња за стручњацима велика, јер их на тржишту нема, а мали проценат ученика се јавља приликом уписа.

"Социјални партнери се обраћају и школи и Министарству просвете са молбом да их уписујемо што више", каже Ратковићева. 

Ипак, то не важи за све профиле. Милорад Антић из Форума стручних средњих школа каже да је огромна конкуренција за четворогодишња занимања – за посао администратора, службеника осигурања и банкарског службеника. За једно место конкурише, каже, пет, а негде и десет особа. "Међутим, ретко ко је нашао посао и онда су кренуле студије", каже Антић. 

Продужетком школовања изневерава се основни смисао огледних занимања у стручним средњим школама где је школовање ђака скупље него у гимназијама.

"Ми смо до сада из огледног статуса искључили пет програма, али ни за један  разлог није био тај да су они били промашај у концептуалном смислу. Једноставно је утврђено да за одређена занимања нема више тако изражене потребе на тржишту рада", каже Радован Живковић из Министарства просвете.

Раније се на процену квалитета профила понекад чекало и по деценију. Откако је тај посао преузео Завод за вредновање квалитета образовања тај рок је преполовљен.

"Сада нам је остало још пет или шест огледних профила у систему који још нису доспели за вредновање и ми ћемо то урадити у року", истиче Јасмина Ђелић из Завода.

Додаје да често има проблема са укључивањем послодаваца зато што они немају обавезу да учествују у тим истраживањима.

У међувремену је урађена и методологија за процену образовних профила чиме је искључена произвољност и обезбеђено квалитетније планирање нових профила.