Фајон: Слобода медија у Србији незадовољавајућа

Тања Фајон је у ауторском тексту за интернет портал „Европски западни Балкан“ навела да је као известилац из сенке Европскиг парламента уочила да медијско окружење у Србији није повољно за новинаре који су често жртве физичких и вербалних напада, преноси Танјуг.

"„Индекс слободе медија у свету за 2015. годину то јасно осликава: Србија је заузела 67. место (од 180 земаља), што је за 13 места ниже у односу на 2014. Изгледа да се ситуација погоршава и тај ме тренд брине“", истакла је Фајон.

Словеначка посланица је подсетила на прошлогодишње „наводно блокирање одређених вебсајтова и онлајн садржаја“, током катастрофалних поплава које су погодиле Србију и регион.

"„Онлајн садржај који је препознат као критика на реакцију Владе на поплаве био је уклоњен са неколико вебсајтова, а приступ некима је био тренутно онемогућен"“, навела је Фајон.

Посланица ЕП, задужена за праћење слободе медија у Европи, казала је да је ситуација у Црној Гори „још туробнија“ истичући да се пре недељу дана догодио још један напад, у којем је жртва била новинарка која је радила свој посао.

"„Њен аутомобил је уништен, а она је остављена у страху и под полицијском заштитом. Ми, посланици Европског парламента, смо изразили своју забринутост поводом напада на новинаре и медијску имовину неколико пута, али изгледа да се ситуација није побољшала“", навела је Фајон.

Све док се не разреше случајеви напада на новинаре и док се не задовољи правда, нагласила је Фајон, не може се очекивати заустављање оваквог тренда, као и да је према индексу слободе медија, Црна Гора рангирана на 114. месту, што је други најлошији резултат у Европи, док најслабије 117. место међу европским државама заузима Македонија.

„"Откако је влада Груевског преузела контролу над државом и њеним политикама, дошло је до озбиљних оптужби да је сам Груевски преузео контролу над медијима. Награђујући само провладине медије и игноришући критику, Груевски је створио „'лажно царство“' које је добило свој епилог пре неколико дана када су се одиграли масовни антивладини протести а које није пренела ниједна македонска ТВ станица“", сматра Фајон.

Како наводи, Твитер и Фејсбук били су једини извор информација, али ипак, „влада је била довољно цинична“ да ограничи приступ друштвеним мрежама на дан протеста.

„"Према сведочењима оних који су држали различите заставе и позивали Груевског да оде, интернет конекције су ослабиле онемогућавајући постављање фотографија са протеста"“, тврди Фајон и пита се „"Да ли је контрола јавног мњења, грађење лажних царстава истомишљеника и кршење темељних права, оличених у слободи изражавања, одрживо на дуге стазе? То свакако није демократија, јер основе демократије чине слободни медији и плуралитет мишљења“", закључује Фајон.

Оценила је да у циљу достизања „здравијег“ стања медија у Србији, Црној Гори и Македонији, треба унапредити две основне области - непоходан је висок ниво слободе медија како би новинарима било омогућено да извештавају критички и без самоцензурисања и друго, боље регулисање транспарентности власништва над медијима.

"Дозволити финансијском капиталу да одређује проток информација и креира јавно мњење у историјским тренуцима за ове земље - процесу придруживања Европској унији - је просто неприхватљиво. Поштовање људских права и основних слобода је у сржи Европске уније. Са друге стране, будућност Србије, Црне Горе и Македоније је у европској породици народа"“, навела је Фајон.

Посланица је је закључила да има утисак је да становници ових земаља желе већу слободу медија и поштовање слободе изражавања независно од њихове будућности у ЕУ, зато што им је доста укидања и цензуре, као и да софистициране технологијаме и друштвене мреже враћају моћ народу и да је због тога оптимистична по питању достизања овог циља.