Зачепљени одводи последица немара

Недавно су се на улицама Новог Сада појавила језера. У центру града поплављени су подруми и локали. Штета од изливања канализације тек се рачуна.

Власник ресторана "Балкан експрес" Слободан Петковић каже да му је у локалу било око 40 центиметара фекалне воде и да су му остала два рачунара и штампач, а штету ће тек да процени.

Сличне ситуације после пљускова нису стране ни Београђанима.

У Београду је око 30 хиљада сливника који треба да приме сву воду после кише. А чисте их четири пута годишње у просеку. Чини се да то није довољно с обзиром на то да свака флаша или папир заврши у њима. Неретко, и песак и шут.

Око 500 милиона динара кошта њихово одржавање, а канализације вероватно и више. Тачну суму, надлежни не знају, али знају шта често прави проблем.

Зоран Матић, извршни директор за канализациони систем каже да нарочито праве проблем влажне марамице које не могу да се распадну у канализацији.

"Дођу до црпних станица, до пумпи, блокирају нам пумпе тако да шира област града остане без функционисања канализације", каже Матић.

Ђубре прави проблем и ван градова. У Србији је више од 12.000 бујичних токова, а већином плови отпад, кажу стручњаци. Око главног града стање је забрињавајуће.

"Нисмо нашли ниједан од мањих водотока, а има их око 200 да није био пун ђубрета, поготово поред пропуста и мостова, тамо је згодно, директно из аута може да се баци доле", каже професор шумарског факултета Станимир Костадинов.

Да се мање баца и последице киша биле би мање. И даље је око 15 одсто дивљих депонија у близини речица.

"Индиректно праве још већи проблем зато што онда буја вегетација и ти канали потпуно губе своју пропусну моћ", истиче Душан Доброчић из Републичка дирекције за воде.

Од поплава не можемо да побегнемо, али можемо да смањимо штете.