Шта се мења у Закону о уџбеницима?

Да ли ће нови Закон поправити слабости претходног и за све ученике обезбедити једнаки квалитет уџбеника?  

Тамо где је добра зарада, гужва је и битка за придобијање што већег броја професора. У школи за слабовиде није тако. Ту су уџбеници чак из 1970. године, а најновији је из 1997. године.

"Уџбеник се буквално не користи у школи, оно што се ради јесте да наставници фотокопирају, лепе у свеске и из таквог материјала се наши ученици спремају за даље школовање и савладавају наставни садржај", каже Силвана Плавшић из Основне школе за заштиту вида "Драган Ковачевић".

У Заводу за издавање уџбеника тврде да су они штампали такве уџбенике.  Тој групи припадају и уџбеници на језицима националних мањина.

"Завод за уџбенике никада није правио поделу међу децом нити међу уџбеницима на високотиражне и нискотиражне. Откако постоји, производио је све. То је био дужан по закону и тако је то и чинио. За разлику од Завода, приватни издавачи нису имали обавезу објављивања нискотиражних уџбеника. Они су чинили шта се њима исплати", каже Јелена Ивановић из Завода за издавање уџбеника.

Приватни издавачи то поричу. Подсећају на добро решење претходног закона, на Фонд за нискотиражне уџбенике у који су сви издавачи уплаћивали новац како би обезбедили њихово штампање. Тврде и да је у последње две године приватни сектор објавио 200 наслова на језицима националних мањина.

Замерају што нови закон укида фонд и поставља немогућ рок – да се уџбеник који је одобрен на српском језику за само 30 дана преведе и на језике мањина.

"Ако то не урадите, Министарство вам повлачи новац са рачуна и уплаћује Заводу за уџбенике. Осим тога, издавачу се повлачи уџбеник на српском, плаћа казну од милион до два милиона динара, што је економско ропство за мала и средња предузећа", каже Гордана Кнежевић Орлић из Удружења приватних издавача.

У Министарству просвете тврде како је пракса показала да Фонд за нискотиражне уџбенике није добро решење.

Саветник министра просвете Милован Шуваков каже да планирају састанак са издавачима у току наредних недељу-две, пре него што дођу до скупштинске процедуре.

"Драго нам је ако су рокови једини проблем. Верујемо да ту можемо да изнађемо решење на обострано задовољство", наводи Шуваков.

Коментаришући примедбу европског парламентарца Дејвида Макалистера да се првобитним предлогом закона угрожава слободно тржиште и фаворизује државни издавач, Шуваков каже да су из Европе пристизале замерке појединаца, али да институционалних примедби није било.