Деца азиланти без подршке у Србији

Азиланти долазе из Сирије, Авганистана, Сомалије, Еритреје. Путују и по неколико месеци. Највећи део пута прелазе пешке. Све чешће виђамо их у градским срединама. У Београду се могу срести у близини аутобуске станице.

Нису били расположени за причу пред камером. Хусеин је из Авганистана, а циљ му је Европа. Кренуо је на пут с млађим братом. Нажалост, он није стигао до Србије.

Истраживање показује да је скоро свако дете преживело неку трауму у домовини - гледали су како им убијају родитеље или рођаке, били су злостављани, силовани... Бежећи од таквог живота, поново преживљавају насиље.

Психолог Јасна Стојановић наводи пример девојчице која је путовала сама без пратње и која је била напаствована од стране кријумчара који је захтевао од ње да плати пут тако што би је касније у циљаној земљи подводио.

"Она је успела да се извуче, да се отргне и да пријави то полицији, али то је заиста више изузетак него правило", каже Стојановићева.

Србија је за њих углавном само земља транзита. Деца мигранти, кажу у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила, у Србији имају исти третман као и одрасли, због чега не добију увек помоћ и подршку каква им је потребна.

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић поставља питање како је могуће да дете које је тражилац азила, без пратње родитеља, дође у неки центар и већ за три дана оде из њега.

"Иза тога постоји једна инфраструктура која мора да се разбије. Колико Србија ту може да стане на пут миграције, да стане на пут кријумчарењу људима, велико је питање, али мора нешто да предузме", поручује Ђуровић.

Педагог Гордана Вукашин указује да се не реагује на време и да деца тражиоци азила већ напусте Србију док се покрене било каква врста реакције.

Због свега што су преживели они не верују никоме, губе самопоуздање, а последице по здравље и психу су трајне.

Јасна Стојановић оцењује да је, са децом која пролазе кроз тако тешка искуства и са таквим траумама, ипак најбоље не инсистирати и не "копати по трауми", уколико се не зна колико ће се деца задржати.

"Онда ће остати отворена, а кренуће даље на пут", указује Стојановићева.

Деца азиланти имају између седам и осамнаест година и у Србији остају најчешће петнаестак дана. Колико њих прође кроз нашу земљу, а да не затражи азил, не зна се.