(Не)потребно давати личне податке банкама

За неке грађане је фотокопија личног документа још један папир који положе на шалтер док, на пример, отвара текући рачун. Други добро размисле пре него што досијеу банака додају и своје податке.

За Повереника за заштиту података о личности таква пракса је непотребни напор за незакониту радњу. И то ће забранити, поручује, пошто се приликом надзора уверио да свих 29 пословних банака у Србији недозвољено обрађује личне податке грађана.

"Нико не сме малтретирати грађане, нико не сме да их суочава са обрадом података која није предвиђена законом. У погледу базе података које већ постоје и које су огромне, треба разговарати о томе које време и која логистика је потребна да се то уништи", указује Повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић.

Има банака које су послушале захтев Повереника, али већина још није. Да ли ће одустати од незаконите процедуре или ће сачекати законске измене које би дозволиле да несметано обрађују личне податке, знаће се после разговора банкара са Повереником.

У Народној банци, која контролише рад пословних банака, подсећају да и постојећи Закон о спречавању прања новца грађане обавезује да банкарима приложе фотокопију личног документа. За њих је спорна једино пракса приликом утврђивања власништва код правних лица.

Али, и ту виде једино практични проблем како да банке докажу да су имале увид у лична документа заступника или власника фирме, ако немају фотокпију личне исправе да то и докажу.

"Како ће онда НБС, па и другом неком органу, доказати да је извршила увид у документ? То, према нашем мишљењу, представља само ризик по банкарски сектор или да се појаве лица са нетранспарентном власничком или управљачком структуром које могу користити банкарске канале за разне трансакције", наводи Дејан Девић из Дирекције за правне и законодавне послове НБС.

Измене закона о спречавању прања новца у НБС очекују до краја године. Тада ни мере Повереника, тврде, неће имати данашњу тежину.

Девић сматра да је реч о само једном практичном проблему који ће произаћи због мера самог Повереника.

"Једна ствар је формална: када је нешто по закону, то је у складу са Уставом. Није потребно сваку од тих мера које су предузимане легализовати. Неке од њих представљају беспотребно малтретирање грађана и велик ризик злоупотребе тих докумената", указује Родољуб Шабић.

Док банке од Повереника очекују дужи рок за брисање досијеа са личним подацима грађана, у Централној банци подсећају да Србију очекује усаглашавање те области са европском регулативом.