Споменици у Србији, убудуће одлучује Влада

Кад је филмски јунак Роки Балбоа добио споменик, многима је то било симпатично. Кад је Аћиф-ефендија, који се сматра одговорним за смрт око 7.000 Срба, добио плочу, најблаже речено, сматрало се непримереним.

Слично је било и са сада уклоњеним обележјем борцима ОВК у Прешеву. Како би се спречило подизање споменика по осећањима, биће донет нови закон и нова правила.

"Неће моћи свако да поставља споменике, неће моћи тако да их назове и споменици ће морати да одражавају оно што је владајући морал и што не вређа осећања наших грађана", каже министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Истиче да ће се водити рачуна о ономе што је добро, што је исправно у нашој историји и историји свих оних који су живели на овим просторима.

Увођење реда у ту област за странку Сулејмана Угљанина је ограничавање слободе. На пример, за њих Аћиф-ефендија није доказани злочинац, па не виде ништа лоше у плочи постављеној њему у част. Потпредседник СДА Енис Имамовић пита се каква се порука шаље новим законом о спомен-обележјима?

Такође, пита се шта је следеће и истиче да би називе школа, улица, требало усагласити са осећањима народа који живе у Новом Пазару и њиховим жељама и потребама.

"Бојим се да влада то не разуме и због тога мислим да би то требало да остане у надлежности локалне самоуправе", каже Енис Имамовић.

За струку је питање спомен-обележја политички осетљива тема коју би требало ставити у јасне законске оквире.

"Очекујемо да компетентни људи дају таква мишљења о одређеним догађајима и личностима којима треба подићи споменик а, између осталог, требало би да се уведе ред, да постоји јединствен регистар свих споменика", каже историчар Миљан Кољанин.

Они који се не буду придржавали новог закона биће кажњени. Појединци од 100.000 до 150.000 динара, а општине и институције од милион до два милиона динара.